Srpski književni glasnik

ay је ВА га ЈНА АИ деси и ДАЈЕ ДИМ

Белешке. 555

acta у вези са многим високим личностима, од којих су неке, као Франц Јосиф, Вилхелм П, Фердинанд, бугарски краљ, њен 7 зет Гунтер од Шлезвиг-Холштајна (брат бивше немачке цаПГрице), безобзирно описане. Франц Јосиф и Фердинанд прошли 'су најгоре. По принцези Лујзи, Франц Јосиф је као владар, "споља, био импозантан. У самој ствари он је био велики "егоист, велики љубитељ скандала и јако ограничен човек. Фердинанд Бугарски, како изгледа, није јој био несимпатичан; Гали она о њему прича такве ствари да он излази у најгорој светлости. Она је својим очима гледала и својим ушима слу"шала, како Фердинанд, тачно кад почне да избија поноћ, “призива некгкве богове и духове, чија имена она дотле није “била чула. Ти тајанствени гестови Фердинандови и призивање духова несумњиво су били више израз његовог шарлатанства Ги мистификаторства него његовог мистицизма. Лујза није г имала спиритистичких диспозиција, бар не за ову врсту вра"чања и бајања. Фердинандови монолози и пантомиме остали су без ефекта. Фердинанд је њу — своју снаху — запрепастио тек доцније, кад јој је, при једном свечаном ручку у · своме двору, отворено понудио да му буде — метреса. Ово је, несумњиво, нов податак за психологију бившег бугарског краља. Он никад није пропуштао, кад би дошао у Беч, да посети и пољуби у руку чувену Кати Шрат, у чијем се стану "Франц Јосиф једино осећао у своме елементу. 'И кад човек Г све ово зна или чита, мора с језом да се сећа спољашњих "криза Србије у којима су Франц јосиф и Фердинанд играли Г тако велике и судобоносне улоге.

А.

с И и ин ——

УМЕТНОСТ.

Академик Ђорђе Јовановић. — На свечаном годишњем скупу Српске Краљевске Академије, одржаном 7 марта ове године, на коме је наш признати и заслужни вајар Г. Ђорђе " Јовановић проглашен за редовног члана Српске Краљевске ' Академије, Председник Академије, Г. Јован М. Жујовић, при"казао је у нарочитој беседи уметнички рад новога академика. Напомињући да му председнички положај налаже ту дужност, и ако је он по својој струци далеко од уметности, Г. Жујевић jie нашао у својој „личној незгоди“ две олакшице. Прво, у i | HaBobemby оцена вајарских радова Г. Јовановића, „које је Во њима читао код страних критичара уметности, и у којима је нашао стручну потврду својих утисака и свога нестручнога Граније створенога мишљења о њему.“ Друго, у чињеници да Гсе у оцењивање уметничких дела, — за разлику од оцењи| Baba научних дела, „у која се с правом упуштају само они "који знају науке и методе научних истраживања“, — упушта

Oporagyer

Брик

аи Ре