Srpski književni glasnik

Žž. “_ e 4

558 Српски Књижевни Гласник.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска Књижевна Задруга. — Последњи број Гласника Српске Књижевне Задруге (15 март 1921) јавља да се ново коло (ХХШ) Задругиних издања у велико штампа и да ће се пустити у продају крајем месеца априла 1921. Ово је прво. коло које излази после рата, и по уверавању Задругиног органа књиге ће бити у свему опремљене као у ранијим издањима. Из разумљивих разлога, Задруга овога пута даје својим члановима свега четири књиге: Сшихове Симе Пандуровића, Међу Својима, роман од Светозара Ћоровића, јунак Нашега Доба, роман од М. Љермонтова, у преводу Милоша С. Московљевића, и Споменицу Сшојана Новаковића, са прилозима Павла Поповића, Слободана Јовановића, Д-ра Станоја Станојевића, Јована М. Јовановића и Љубомира Протића. Те четири књиге (повезане у платнене корице) Задруга ће дати: својим улагачима. за 25 динара, добротворима за 19 динара, а оснивачима за 30 динара. Ово се коло штампа у 12.000 примерака. — Могло би се опширно говорити о избору ових књига, као и уопште о правцу издавања који Задруга има да узме под новоствореним приликама, кад су приватни издавачи узели на себе један део послова које је раније Задруга водила, али се и из њенога органа види да је Задруга већ сама повела рачуна о томе, и на своме састанку од 14 марта ове године одлучила да се спреми систематски програм за преводе најбољих ствари из страних књижевности за Задругина издања и умољени су, да то учине: за енглеску књижевност Г. Богдан Поповић; за француску ГГ. Павле Поповић и Светислав Петровић ; за италијанску Г. Марко Цар ; за немачку ГГ. Богдан Поповић и Милош Тривунац, и за руску ГГ. Е. Ањичков и јаша Продановић. Програм из југословенских књижевности спремиће Г. Павле Поповић. | Како је раније начелно решено да Задруга крене и једну · научно-популарну библиотеку, нацрт програма за њу поверен

је Г. Тихомиру Р. Ђорђевићу. М. 8.

РАЗНО. Српска историја на енглеској позорници у

време Шекспирово. — Познато је већ да је у историји

драмске књижевности свих народа и свих времена, све до почетка прошлога века, тешко наћи епохе које је толико ||

много тражила своје теме у туђим земљама и народима, M

колико је то чинила епоха Шекспирова. Стара Грчка, Рим, ! Италија, Француска, Данска, Шпанија, далека Турска и Пер- 7 сија, па чак и фиктивне чешке и илирске покрајине, пружали | су енглеским драматичарима с краја ХУГ и с почетка ХУП века исто онолико грађе колико домаћа историја, прошла и оновремена. Из тога разлога, бавећи се пре рата, за потребу |