Srpski književni glasnik

Белешке. 559

OI школских предавања, историјом енглеске драме тога времена, задржао сам се био нарочито на извесном броју И Шекспирових савременика, иначе већином слабих поета, чија драмска дела буде у нама нарочитог интересовања тиме што "имају за предмет догађаје из историје народа нама суседних, па у једном случају чак и из наше. У том циљу чинио сам у своје време потребна трагања у Британском Музеуму у Лондону, али све моје белешке и исписи о том предмету про"пали су за време непријатељске окупације. Како нема изгледа да ћу икада имати расположења и прилике да обновим и наставим ту врсту занимања, жеља ми је да овим редовима, помоћу ' података који су ми остали у сећању, или до којих сам могао 'понова доћи посредним путем, обратим пажњу на један живогрисан и истраживања достојан проблем нашим студентима књижевности и књижевне историје који се у овај мах налазе ту Енглеској, у нади да ће ко од њих предузети и завршити истраживање и проучавање ло том предмету. Просечном читаоцу, међутим, треба пре свега напоме– нути да је крајем ХУГ и почетком ХУП века, кад се развија "најсјајнија епоха енглеске драме, историјска и путописна књижевност енглеска о нашим земљама била већ веома богата, "и да је пружала довољно занимљиве грађе драмским песни"цима. (В. библиогрифију у Споменику Српске Краљевске ' Академије, ХОМШ, а исто тако и дело америчког професора Ф. Скећинга Елигабешанска Драма, у две свеске, 1910.) Једна | Xucmopuja о Сулшану и Бојводи играна је на енглеском двору још 1580, и од ње, па за идућих шездесет година, ниже се | већи број трагедија и комедија, више мање историјске садр"| жине, из историје турске и њених суседа. (Азбучни списак _ свих драмских дела која су играна или штампана у Енглеској ој Гизмеђу 1558 и 1042 налази се у другој свесци Скелингова '.| дела.) Сулиман, Мустафа, Сулиман и Персида, Селим, негда 8 Цар Турски, Турчин Мухамед и Јерина Лепа Гркиња, Мухамед, _ Odecnu Турчин или Бајазиш ||, — наслови су неколиких од "тих драма; понеки од њихових писаца рачунају се и данас у ње писце, као Томас Кид и Џорџ Пил, на пример. Кри| стофер Марло, један од највећих после Шекспира, изгледа да (је био аутор једне драме о Скендербегу, која није сачувана, Гали о којој има трага. (З5лаКезреаге-Јаћгбисћ, ХХХТУ, 247.) 1 една „комедија“ о заузећу Стоног Београда од стране Турака, и о повраћају његовом, забележена је 1602. године. |: У том погледу, — и док се могућно не нађе и које друго "слично дело, — највеће занимљивости за нас има Срчани Турчин, или Мураш 1, трагедија у пет чинова, у стиховима, од песника Томаса Гофа (Оође, 1591—1629). Написан 1610, „овај је комад игран 1616 године у Оксфорду, од универси"тетских ђака, али је штампан тек после пишчеве смрти, свега два издања, 1632 и 1656. Као што се из наслова већ нагађа,

„+ <>, „. —— ~

|||

5“ зе

_ >. == — Ca DT EE MP Tr RS

iji ДО ИКО [M4, у, Јер“