Srpski književni glasnik

560 Српски Књижевни Гласник. |

ова се трагедија свршава на Косову Пољу, 1389, и она је | свакако први Бој на Косову који је икада био написан, у толико већа занимљивост за нас што је његов писац био · Енглез, савременик Шекспиров, што је налисан пре смрти | великога песника, и био представљан оне године кад је овај умро. Ја сам тај комад, до кога се само у Лондону може доћи, читао још 1912 године, и тешко да бих што прецизно о њему могао рећи. Колико ме сећање служи, као dramatis | personae у њему истичу се: „Лазарус, деспот Србије“ и „Кобилиц, један хришћански војник“, који, обојица, не пропуштају да не одекламују своје монологе бомбастих стихова својствених. Гофу, који је иначе уживао глас доброг црквеног беседника, али који је данас толико заборављен да га чита само професионални књижевни историчар, по дужности. Грађу | за ту своју трагедију Гоф је нашао, како ми изгледа, у по3- | натој Оапштој Историји Турака од Ричарда Нолза (Knolles), чије је прво издање штампано седам година раније, 1603, и ' на чијој је једној фолио-страни Косовска битка драматично – испричана. Ф | Остаје данас (што је, како напоменусмо, и циљ ових | редова) да заинтересујемо за Томаса Гофа и његове драме кога од наших студената књижевности у Енглеској. Он би ' имао да у тамошњим библиотекама и архивама потражи ' детаљнијих података о животу песниковом, да испита изворе“ те трагедије, да прикаже њу саму и друга Гофова књижевна Дела, да их проучи и упореди њихову вредност у односу на“ целу књижевну епоху. (За тај посао, прве упуте истраживач | би нашао у поменутом делу Скелинговом, у 'опширној и и детаљној Енглеској Драмској Књижевносши А. В. Ворда, у великом енглеском Речнику Националне Биографије, у ката- | лозима рукописа Британског Музеума и других јавних архива. || | Нарочито би било потребно трагати у оксфордском СЛИВ СЛигсћ.) Да, на основу тих студија, изради једну кратку моногра- | | фију о овом литерарном куриозитету, који, истина, не изражава тачно оне симпатије које је наш Видов-дан стекао у Енглеској i после Албанске трагедије 1915, али који не мање доказује да | је наша историја увек изгледала странцима достојна сваке | пажње, и да је, можда, мало требало па да творац Лира и“ | Хамлета, и од своје стране, обесмрти Лазара и Обилића. | ВОЈИСЛАВ М. ЈОВАНОВИЋ.

Власници, Јован М. Јоваковић и Владимир Лацковић.