Srpski književni glasnik

СРПСКИ

| - КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига П, Број 8. — 16 Април, 1921.

| ЋОРКАН И ШВАБИЦА.

#Е Комендија је дошла тихо и безазлено. Док су побијали ЈЕ“ коље и затезали конопце сакупљала су се само дјеца. Тек i j) 4pyror дана, кад су подигли и циркус и мањи шатор у ком су – били нишани за пушкарање, прођоше комендијаши кроз варош. _ Набијељен клаун са бубњем, играчица у краткој сукњи од “жуте свиле и директор у излизаном фраку и чизмама. Најмили "су и Сумбу циганина да свира у зурну пред њима. За њима _ Cy ишла безбројна дјеца и Бошко полицај. Макнуше се и

| – дућанџије, и жене су провиривале иза прозора. | И прве вечери су прошле мирно. Док момци не почеше

; ma се купе у пушкарници и гађају у нишане иза којих су, у _ кад би се погодило, излазиле фигуре од лима. Ковачи који :| _ звонко туку у наковањ или дјевојка која маше рупцем. Мало И по мало постаде општа страст да се гађа у нишан.

i | Авдага Сарач, некад познат бекрија и сарош а сад човјек ожењен и миран, сваки час препријечи соху на дућанска врата "па запане у пушкарницу. Директорова жена, крупна и сва · зборана под лажном плавом фризуром, пуни и додаје пушке. ЈА Авдага само прилегне по тезги и нишани полако. Он гађа | увјек само у један нишан; то је онај на средини иза ког се, кад погоди, подигне Леда и по њој полегао лабуд који замахне "два три пут крилима, и онда се све опет спусти иза заклона. „Кад не погоди он опсује нешто у бркове и нестрпљиво пружа (руку за пуном пушком. Кад погоди он се мало измакне па # 36