Srpski književni glasnik

562 Српски Књижевни Гласник.

посматра голу жену од бјела лима и лабуда на њој и говори сам себи, полугласно: | · Их, кака је бијела, пасја нога! | А очи му сјају као у човјека који је мераклија и на добру пушку и на лијепо женско. DI Страст се шири и расте. Мјешају се школска дјеца, | младићи и газде. Често долазе шегрти и зову мајсторе а они их растресено псују и гоне. Авдагин шегрт је био тако бијен ради тога да не смије више да уђе кад га 8OBe Hero Ha” ji далека виче: : — Мајсторе, дош'о Мула Мујо из Округле, чека те у | дућану. | А мајстор се и не окреће него циља у Леду са лабудом, | а ако не погоди онда га гони и бије чим стигне. 44 — Сиктер и с њим заједно! Шта ја имам с Мула Мујом 2 И прихваћа нову, напуњену пушку. | Али у вече је играчица на жици оно што баца касаб ; у занос и плијени све што је мушко. У краткој сукњи и црним дугим чарапама све до кукова, машући малим зеленим амрелом, она прелази цио циркус по | затегнутој жици, клизећи час на једној нози, час на обе. Св i || је гледају растворених уста и задивљени, док им у раширеним | || очима игра свијетло. И кад она, на крају, скочи директору у: 16 наручје и ишчезне иза платна, сви су уморни и занесени као. | да су гледали у звијезде. А · послије тога настају страшне. | пијанке и пјесме и тучњаве. | Та јефтина играчица из малог циркуса порасла je касаби до кобне и тајанствене величине. Она је узбуркала варош, испунила куће шапатом и плачем, и мушка срца великим жељама и заносима. У свијести жена и одраслих кћери она је стално живила (и у сновима) као безлично, љигаво и недокучљиво зло. Само су мала дјеца једнако говорила о акробату и клауну и по ваздан се вјежбала на, Мејдану, да држе штап на носу и да једно другом дају громке шамаре који не Gone, Али на људе је наишло оно скупно лудило и бијес које се јавља покаткад у издвојеним и учмалим срединама. | Тако је с времена на вријеме и прије бивало па се сва касаба, од ма каква незнатна повода, од једном избезуми, и и те мале погнуте кућице што изгледају смирено као човјек