Srpski književni glasnik

17 Naiva А 1

СЕ

570 Српски Књижевни Гласник.

тешком муком запаљује двије лампе. Сви трепћу очима И згледају се. Сједајте, виче Станоје.

Неки сједају на клупе, неки на земљу. Неки неће него млатају рукама“ и пјевају. Ћоркан се држи као домаћин. Покушава да разгрће и тапће пилотину, али посрће и колеба. Његова је сјенка нестална, кратка и смијешна. Остали су збуњени свијетлом и још пјаније жмиркају. Сумбо залуд започиње пјесму, непрестано га прекидају, јер сваки наређује другу. Пашо, касапин је заспао на клупи од танке необлањане даске која се под њим увила. Газду Станоја је напала штуцавица. Оборио је главу, тешко дише и сједи о смирено као да је у цркви, само се с времена на вријеме сав стресе. | |

Блијед сат пред зору. Тијела се хладе и замарају, слаби вид, трне свијест, апетити се гасе. Једино што може да се издигне и узбуди расијану и тупу свијест, то је голицава врелина мисли 'на нешто чудно. и необично као што је тијело туђинке жене на жици, или ма шта што је болно, силовито || или срамотно. / | 3

Али умјесто да буди играчицу директор је још једном || огледао браву на колима и онда, задихан и подбијајући се | сваки час на калдрму, отишао у жандарску касарну.

Пијанци су постајали нестрпљиви, и управо је свитало кад су стигли жандари.

Сутра дан је пукла брука. Газде су зване код предстој- "n ника. Враћали су се у дућан по паре. Плаћена је грдна глоба.

Комендија је вадила коље и савијала конопце. Мејдан је |

одјекивао како су закуцавали сандуке. А пред вече је спласнуо чадор циркуса, као пришт, на сред Мејдана. И све се то | натоварило на кола и зором другог дана кренуло. ~ |

Ћоркана су јединог задржали у хапсу. Стегли су га, а

коштуњави Ибрахим Чауш га је тукао воловском жилом |

натопљеном у сирће.

Ћоркан је узмахивао главом на сваки ударац и говорио убрзано и загрцавајући се. Преклињао га је плачљиво, ситно, | цигански: да га не бије, јер није крив; где би он смио гово- | рити проти престојнику; и шта се њега, циганина фукаре, к тиче Швабица. На сваки ударац је одговарао све вишом |