Srpski književni glasnik

| | i |4 || | b a | Ф к

Ћоркан и Швабица. 571

виком, колутајући очајним јединим оком, а лице му дјетиње малено и пуно суза, и чађи од синоћ.

— Нисам, нисам, нисам, амааан! Стопе ћу му љубити! Помагај господин престојник, слатки! Убише ме, кукавца! Никад вишеее! Немој Ибрахим Чауш, дина ти!

Али Ибрахим Чауш је тукао! одмјерено и страховито. Био га је како му је наређено: „док не истјера вас севдах и кењчилук из њега“, био га је све док му се није одузео глас и док више није могао да виче него су му умјесто гласа само мјехурићи пјене прскали на устима. Тако су га оставили.

Послије је пао у сан и спавао дуго, и спавајући све је јецао и цвилио као што чине мала штенад у сну. Ибрахим Чаушева дјеца су се пењала на хапсански прозор и гледала га. Кад се пробудио нашао је крај себе хљеб и лонац остуденила граха по ком се била стинула кора.

У сумрак су га испустили и одмах се одвукао на појату и наставио да спава.

Тако му прође неколико дана. Само кад се окрене на страну гдје је бијен он зајеца, али се не буди. Убоји и маснице су нарасли у бескрај и испунили огромну ноћ која му не да очи да отвори, која нема краја ни буђења и коју мјере само одмјерени уздаси и гутање пљувачке.

· Касније је почео, туп, укочен без мисли и ријечи да силази, али само на час, по хљеб и дуван. Иначе је и даље спавао дан и ноћ. Болови су помало ишчевавали, и у сну је осјећао онај сладак мир што наступа послије мука. Покаткад је и будан цијеле сате, али без жеље и сјећања које би га мучило. Посматра како кроз испале фржеве и пукотине пробија сунце у дугим пругама и како у њима јаче затитра прашина кад се он макне на сијену. Чини му се да је мањи од дјетета.

Осмог дана он се пробуди лакши. Силазећи низ мердевине дође му смијешно како меће ногу за ногом с једне пречке на другу. Смијао се још док је узимао („на одраду“) сир и сомун у Суљкову дућану. А кад је сишао сутрадан опет, није се више ни враћао на појату него се упути изван вароши.

Пењао се на бријег поред старих шанаца из којих је расла буника и низак дивљи јоргован. Под њим је касаба,