Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса! 573

LL KI | KI NITI UMI U U IT II 209 ИЕ Кик

SA BOH KAPJIOCA!

| (8) • Оливје де Пренест пробуди се, баш кад је часовник у његовој соби избијао осам сати.

i „Мајпур се закаснио с доручком“, помисли он.

Он очекну четврт часа, затим се диже, осећајући се прилично нелагодно.

Он приђе вратима. Она нису била закључана. Он задрхта непријатно. Затим се обуче на јуриш и сиђе низ степенице. Тајанствено осећање које човеком облада у празним кућама обузе га док је силазио.

У кабинету, у дворани која је служила као капела, никог. Једно слушче спавало је у кујни. Оливје га грубо продрма.

— Отишли суг

Дете је преплашено превртало очима.

— Хоћеш ли говорити 7

— Отишли су. Господин, госпођа и парох.

— Кад тог

— Око три сата у јутру. У дворишту су биле мазге, с два човека. Мене су пробудили да загрејем млеко. ја ~ сам очистио чизме Дон Ињигу. Затим су отишли; ја сам заспао. | — Спавај опет, глупаче.

Оливје се врати у кабинет. Неке хартије повлачиле су се по писаћем столу. Он их прегледа.

„Начелник Доњих Пиренеја доћи ће у среду 17 децембра у Вилелеон ради извиђаја, гласио је један службени телеграм. Дужносш среског начелника ошправљаће привремено Г. Касшелен, срески начелник из Олорон-Свеше Марије.“ Испод тога стајао је потпис: Луј Бифе.

„Ах, рече Оливје у себи, какав красан човек! још ме није отпустио.“

Он прочита затим један извештај из општине, датиран 16-ог у вече. У њему се јављало среском начелнику о доласку, за 17-и, једне истражне парламентарне комисије, под председништвом Г. Мадје де Монжо-а, посланика у Народној Скупштини.

Г. де Пренест слеже раменима. — Хајдемо даље, рече он. „Немам весши. Страшно узнемирена. Полазим вечерас

прузи