Srpski književni glasnik

>» 7

: Аграрна Реформа: Питање о Накнадама. 611

Mp)KaBHHM, T. |. eDa3u-MUDUJOM, могло се имати само право – уживања, које је султан уступао појединим лицима или установама. Главни представници и носиоци тога права уживања (званог сахиби-ерга) биле су спахије. Њихово право, које је понајчешће било доживотно а само по изузетку наследно, састојало се је једино у прибирању одређених доходака са _ уступљеног им земљишта. Ти дохотци су им служили као плата за војничку службу, на коју су били лично обавезни са тачно одређеним бројем војника (што је зависило од величине доходака). Осим тога, сваки спахија добивао је на свом спахилуку (тимару или зијамету) и посебни хас, ослобођен свих пореза, који је спахија сам обрађивао или га давао другима у обраду за његов рачун. Али ни ти хасови нису била лична својина спахијина, него саставни део спахилука, који се имао предавати потоњем спахији.

“Исто тако, раније турско аграрно законодавство не познаје ни онакве односе какви се огледају у сада раскинутом кметству и чифчијству. Оно познаје само чифлуке, т. |. самостална газдинства одмерене величине од 70—150 дунума или округло 6—13 хектара обрађене земље, али их је у ствари било и мањих. Њих је држала као посед (под тапијом) раја, т. ј. по првобитном знатењу те речи, сеоско становништво без разлике вере, које није улазило ни у какву војничку организацију. Чифлуци су прелазили у наследство с оца на сина без обавезе плаћања прописане тапијске таксе, а сви остали “ наследници, и џо женској и по мушкој линији, чији је ред првенства одређен законима“ веома детаљно, морали су тражити од претпостављеног спахије тапију („тапунаму“) и платити тапијску 'таксу. Али је изречно било забрањено (и то је 8 у више маха понављано, 'очигледно поводом сталних покушаја изигравања те забране) да спахије не смеју упражњене чифлуке присвајати и обрађивати сами или их давати својим најближим сродницима. Сама земља под чифлуцима, као и Г сва остала земља, сматрана је државном својином, али ју је · дотични · раја имао права уживати слободно као посед и путем наслеђа остављати својим потомцима и сродницима све дотле док су претпостављеном спахији плаћани са исте прописани данци, а у случају необрађивања и прописане глобе. _ Могао ју је чак, са одобрењем спахије, и продати, у којем случају је купац био дужан дати спахији десетину од углав-

295