Srpski književni glasnik

612 Српски Књижевни Гласник.

љене куповне цене. Губило би се право поседа само онда ако би дотични чифлук остао необрађен три године узастопце. Али једна босанска канунама (законик) даје право поседнику: да свој чифлук одржи у поседу и онда, ако се, „пошав дру-.

гамо, побрине за то да се његове земље уредно обрађују.“

По другој канунами, пак, „раја, која посједује чифлук, а није – кадра да га собом обрађује, може приволом спахије дати га. —

другому уз увјет, да га сије, жање и обрађује.“ Ово признање права раји да своје чифлуке може давати

другима на обрађивање, јест „једина донекле правна формула, ~

која институцију кметства доводи у склад са старим турским аграрним канунима“, јер тај други, коме је један поседник, оставивши свој чифлук и преселивши се у град, предао исти на даље обрађивање и плаћање дужног данка, није нико други него кмет односно чифчија.“ Али при том не треба изгубити из вида да је овде реч о давању на даље трајно обрађивање само сељачких чифлука, чија је одмерена максимална величина била законом обележена, и да пресељавање таквих поседника чифлучких у градове, и поред највећег узимања маха, није само собом могло створити онолики број кметова односно чифчија, колико их се доцније појављује. Даље умножавање кметских (чифчијских) односа последица је једино свију оних самовољних поступака спахија и јаничара, који су се у току ХУП и ХУШ века испољавали у општој грабежи за спахилуцима и у прекорачивању и злоупотребљавању при-

знатих или законских права у односу према, подручним зем- љорадницима као правим поседницима чифлука. Те самовоље

и злоупотребе јаничара и спахије и биле су стварни повод свима оним замашним реформама којима је Турска приступила у току ХХ века, пошто дотадашњи повремени и обласни покушаји да се зло спречи нису могли донети жељене успехе.

Најпре је, 1829 године, укинуто јаничарство, што је иза"вало многе крваво угушене буне, међу које спада и она у

Босни, која је под Хусеин-капетаном трејала све до 1832.

Прави повод тим бунама била је очигледна опасност, која је

| ! Dr. C. Truhelka, Hisforička Podloga Agrarnog Pitanja u Bosni, 5агаjevo, 1915, str. 67.

Dr: Ć. Truhelka, Historička Podloga, 51. 82. и 83.

3 : од 48 · При првом попису људства у окупираној Босни и Херцеговини ) ~ “ .

Д 1555 године нађено је 197.833 кмета према 8.162 господара земље.

4 1