Srpski književni glasnik

614 Српски Књижевни Гласник.

љеног у хати-хумајуму. На против, све спахије, а особито · оне у Босни, устале су листом против тога. Немири cy Tpaјали све до 1851 године, када је крваво угушен и последњи · траг устанку. Те године успело се и да изврши објављено · одузимање спахилука (тимара и зијамета). Али, „да ce cnaхије донекле одштете, продавали су се приходи појединих 7 тимара подузетницима на јавној дражби, а од своте, коју је на тај начин добивала држава, имао се спахијама у готову | новцу на државној благајни исплаћивати еквиваленат за њихове некадашње тимарске приходе.“! Да би се пак регули- | ri сали новостворени аграрни односи, издан је 1858 године т. зв. 7 рамазански закон. „Тај закон постао је темељем за будуће. просуђивање аграрних прилика у турској царевини, а има и данас још (1915) у Босни закониту вриједност.“ Тај закон, међутим, зајемчио је спахијама, лишеним дотадашњих права, као приватно власништво оне хаса-земље, које су пре танзимата (рефорама) поседовали по свом својству као слалије и које су заједно са службом прелазиле на другог ои, (5 129.) : У овој последњој одредби лежи управо суштина права досадашњих господара земље (ага и бегова) на добивена земљишта. Па и то право постоји, разуме се, само за оне ! онолике поседе који су им онда додељени, а не и на оне делове њихове до којих су доцније дошли на разне недопуштене начине. Нове чифлук-сахибије, међутим, који су се као такви наметнули слободним сељачким поседницима чифлука“ MaXOM преварно или насилно, не могу имати ни толик | права на тако присвојене поседе, па било да се ти посед | појављују под именом беглука било под именом спахилука. |

Из овог кратког историјског прегледа излази јасно: да се господарима свију тако проширених старих и тако сте чених нових спахилука и. беглука не може нипошто призна! даље право својине, нити ма каква накнада за лишаванњ

| самовласно присвојеног досадашњег права.

|

(Крај. у идућем броју.) | | #93) ДР. МИЛАН 8. ВЛАЈИНАЦ. 1 faq

ду | 110) Таја

да 4 ! Dr. C. Truhelka, Hisforička Podloga, str. 73. m