Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни Гласник.

тивно распадање Турске Царевине, или просто делимично рашчлањавање.“ Споразумом Лондонским од априла 1915 Силе су признале да Италија „има интереса у политичкој равнотежи снага у Средоземном Мору“ и да, према томе, у случају поделе Турске, има права на део једнак „савезничким деловима у басену тога мора.“ Овим се актом крунисала политика Енглеске, која је последњих четрдесет година све чинила да ојача утицај Италије на супрот значају француском на обалама Африке и Мале Азије. Споразум од 1915 прецизиран је и допуњен у корист Италије Савојским Протоколом од априла 1917. Споразумима, пак, из априла и маја 1916 и августа 1917, одређене су територије које су у Малој Азији имале припасти Русији и решена је судбина Цариграда. Али је дејство ових споразума уништено, како је изјавио Лојд Џорџ у фебруару 1920, руском револуцијом и уговором Брест-Литовским. Само, то формално уклањање Русије није могло и стварно уништити материални притисак који она • врши и мора да врши на те крајеве, па ма под којим режимом она стајала, и о коме ће се увек морати водити рачуна. Онда је дошао тако звани „трипартитни споразум“ од августа 1920, којим су одређене границе утицајних сфера Француске, Енглеске и Италије. Тај споразум је допуњен у погледу односа енглеских и француских протоколом од 23 децембра 1920.

Ово су тек најосновнији, најважнији међународни акти који су сви претходили Севрском Уговору, а има и других са више локалног значаја. Сви ови уговори и споразуми прожети су још увек неизвесношћу да ли ће се Турска дефинитивно распарчати, како би то желела Енглеска, или делимично окрњити, како гласи захтев француско-италијански. Те две политике имају у основи својој најпре два разна схватања мухамеданске опасности за оне велике силе које садрже у своме склопу мухамеданског живља. Док Енглеска сматра да ће се панисламизам сузбити ако Турске нестане а Калифат се пренесе из Цариграда у Арабију, која је под енглеским протекторатом, дотле Француска мисли да би одржање Калифата у Цариграду и добро понашање са Турском бар успорило, ако не и сасвим уклонило, опасност панисламску. Јасно је да би француске колоније у Африци биле изложене, преко Калифата у Арабији, енглеском утицају.