Srpski književni glasnik

„Грчка у Светској Политици. 43

испољавао, и да ће одважно стати на страну западних Сила. Међутим, Краљ је остао непоколебљив и доцније, у једној изјави, назвао је тај мемоар свога првог министра „визијама“.

„Венизелос је у тој скроз неодређеној понуди Грејовој видео чуда и лепоте, као да је то одиста све већ било и остварено“, казао је Краљ. И цела околина Краљева, и сви остали противници Венизелосови, устали су противу те „авантуристичке политике“, која је требала да одведе Грчку тамо далеко преко мора, да је ангажује у нека предузећа која би само могла да ослабе њен положај на Балкану према њеним суседима. Нико није могао да замисли како ће изгледати та држава, која ће стајати раскорачена на две удаљене морске обале, и чија ће управа и одржање несумњиво требати и много новаца и много војске.

У тешкој борби коју је Венизелос кроз пуне три године водио да Грчку стави на страну Савезника, перспеткиве које је Греј својом депешом отворио и потврдио у октобру исте године, постале су међутим национални идеал либералне странке. Ta изгледи на будућност Грчке пре шога нису посшојали и Венизелос сам каже у своме мемоару „да их ни највећи оптимиста раније није смео замислити.“ И ако су била у скроз неодређеном облику, та обећања Грејова постала су национална застава око које су скупљале присталице Венизелоса. Тако је, дакле, тек унутрашња борба за улазак у акцију или противу ње, дала тој малоазијској политици, о којој дотле нико није мислио, значај националног програма венизелистичког. Тачно је да је у прво време и сам Венизелос испољавао, у разговорима са страним представницима, извесно страховање, јер му се чинило да Грчка неће имати довољно снаге да буде и европска и азијска држава. Али у борбеном жару, у жељи да се што пре уђе у рат, сва та устезања и страховања уступила су место бар привидном уверењу да је „будућност Грчке у Малој Азији, да је на њој да оживи некадашњу јонијску културу.“

Од прве понуде Грејове Грчкој, у почетку 1915 године, па до уговора у Севру, чинила је Мала Азија предмет свакојаких комбинација. Све су оне биле последица нерешеног основног питања: да ли треба Турску оставити у животу или не. „Силе Споразума се још устежу, рекао је Вивиани грчком министру у Паризу у почетку 1915, да ли да изведу дефини-