Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 45

Али, осим ове различности у погледима на панисламизам, имају силе ангажоване у малоазијском спору и великих материалних интереса и тежња, које се деценијама гомилају обалама Средоземног Мора, и које су се морале појавити на источној обали његовој. Заузимањем Малте, Кипра, Египта, од стране Енглеске, Алжира, Марока и Туниса од стране Француске, најпосле Родоса, осталог Додеканеза и Триполиса од стране Италије, постављен је проблем Средоземног Мора. Он је двадесет година заташкаван међу Силама због заједничке немачке опасности, којима су све оне биле изложене. Енглеска је све до краја 1901 године стварала и подржавала Немачку да њоме паралише напредак Француске, у коме је она гледала главног противника на мору. Њена политика окренула се противу Немачке, када је, те године, материални развитак Царевине крунисан оним грандиозним планом изложеним у Рајхстагу за подизању флоте. Онда је, како је ту пре неки дан истакао Лојд Џорџ, „пред заједничком опасношћу настао споразум између два вековна највећа непријатеља, између Енглеске и Француске.“ Чим је та опасност привре'мено бар уклоњена, чим је Версаљски Уговор поставио основе за одржавање Немачке у миру, одмах је самим тим отворено поље оним природним супротностима које су постојале пре "појаве германске најезде.

Специално у Малој Азији, Енглеска има најпре да брани свој други сувоземни пут за Индију, који за њу постаје у толико важнији у колико је Египат више изложен националистичкој агитацији, а затим да отклања руску и мухамеданску опасност од својих притежања азијских. Француска, осим своје познате традиционалне политике, има данас, пошто се већ утврдила у Сирији, за одржавање осталог дела Турске особито материалног интереса, јер су јој тамо ангажоване iHore милиарде. Најпосле, Италија сматра да има права на проширења у Малој Азији „како по своме положају у Средоземном Мору, тако и по великој потреби за исељавања, која постоји код њеног стаћовништва“ — како то пише један националистички римски дневник. На источној обали Средоземног Мора води се, и водиће се, све живља политичка, економска и опште културна утакмица међу Великим Силама. И у тај сплет од најразличнијих тешких интереса упала је одједанпут Грчка, не знајући ни сама како и зашто.