Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 47

зације, напретка, развитка, свих идеала грчко-латинских.“ Политика Француске окренула се доцније противу захтева Грчке, али је ова изјава француских књижевника значајна, јер показује како су се у то време међународне комбинације стварале само и искључиво под утисцима која је изазивала жива акција Венизелосова. Од устанка на Криту и пробијања кроз савезничку флоту 1910 године, па до стварања независне Солунске Државе 1916 године, та акција која је држала целу Европу у сталној запетости, има нечега одважног и епског у себи. Врло брзо европска јавност и европски политички кругови идентификовали су грчки народ са Венизелосом. Догађаји, међутим, од новембра 1920 показали су да је то схватање скроз погрешно, и да народ и Венизелос немају ни исте погледе ни исте особине.

Услед све јачег ангажовања Грчке у Малој Азији, отвара се питање о даљим односима њеним према државама на Балкану. Краљ и Влада истицали су неколико пута, у најсвечанијим приликама, да су ти односи врло интимни, пријатељски и савезнички, и да је сваки страх од неког упада са севера скроз неоснован, те да се може мирно продужити историјска акција Грчке у Малој Азији. Али те изјаве не успевају да отклоне забринутост која се у народу шири, и према којој се. над Грчком гомилају облаци неке словенске опасности и журе Солуну и Кавали. Појам о словенској опасности био је у Грчкој од увек врло жив, и имао је основ свој у тежњама Русије ка Цариграду, у стварању егзархије, у Сач-Стефанској Бугарској. Али се страх од те опасности потенцирао од како је Грчка захватила целу обалу Јегејског Мора. Она осећа сасвим природан притисак на тој страни, а у исто време увиђа и да одласком Грчке у Малу Азију, постају лабавије дотадашње везе њене са балканским државама. Владини органи, и ако још увек говоре о искрености тих веза, додају, међутим, и да су оне Грчкој сад већ мање корисне, најпре зато што су балканске државе изложене унутрашњим и спољашњим опасностима сваке врсте, те јој не би могле бити ни од какве озбиљне помоћи, а после зато што је она, својом акцијом у Малој Азији, ушла у нове силније комбинације. Споразум са Енглеском истиче се, са поносом, као свршен факт, и орган Гунариса сматра да је међу осталим заједничким интересима који постоје између