Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни Гласник. –

Уговори и споразуми који су склапани после Грејових понуда Грчкој, нису никако више водили рачуна о специалним грчким правима и интересима на тој страни, јер ни сама она није била свесна њих, нити их је истицала. Ово је било у толико мање могуће чинити, што је Италија поставила своје захтеве баш у оним крајевима Мале дДзије у којима је било најјачих колонија грчких. Смирна није била споменута у депеши Грејовој, али је Венизелос, у мемоару своме, изнео њу као базу за грчко продирање у Малу Азију. Како је, међутим, и тај мемоар, као и сва друга акција Венизелосова, остао без резултата, јер се Краљ и генералштаб нису могли покренути на улазак у рат, то је доцнијим споразумима Смирна била за Грчку изгубљена и, као и Адања, стављена била у изглед Италији. После закљученог примирја настају опет дуги преговори чији је предмет Мала Азија, и у којима Венизелос, овога пута, узима и сам, пуне две године, најживљег удела. Резултати су по изгледима били необично повољни по Грчку, јер су у њену корист окренути сви дотадашњи уговори и споразуми. Протоколи закључени 1919 и 1920 у Лондону и Сан-Рему носе велике трагове неспоразума између Сила, које је Венизелос вешто искористио. Тај је резултат, повољан за Грчку, био у толико значајнији што је напор који је Грчка учинила улазећи у рат тек у јуну 1917 био врло незнатан.

У дискусији, која се развила између француске и енглеске штампе, поводом концесије учињене Грчкој у Малој Азији, Дејли Кроникл, орган Лојда Џорџа, рекао је да Савезници нису дали Грчкој Смирну и залеђе за то што би грчки живаљ тамо био у већини, него зато што су интереси савезнички то тако налагали.

Када је Венизелос 1916 био напустио Атину, после својих сукоба са краљем Константином, и у Солуну створио другу Грчку, онда је у Паризу изашао један апел, који су потписали сви виђенији научари и књижевници француски. У томе се апелу егзалтира предузеће грчког патриоте, чије се особине решивости, одважности и, нарочито верности, јако подвлаче, па се затим каже „да је капитални интерес Француске да се на Истоку створи једна грчка држава, ослобођена сваког немачког утицаја, а довољно моћна да би могла постати елеменат равнотеже и мира, важан чинилац цивили-