Srpski književni glasnik
О Стогодишњици Васе Живковића. 35
Госпође и Господо, Д-р Јован Скерлић давно је одредио почасно место вашем слављенику у историји наше књижевности, као претечи романтизма, најлепшег доба њеног.
Ја ћу нешто друго да кажем у његову славу.
Време све мења: заслуге, додељена места, и пресуде. А књижевност сама, само је огроман Чимборасо папира и мољаца. Али живот, дух који оживљава, долази из непознатог и невидљивог.
Прошли животи, прошле патње и љубави, стапају се у вашем животу.
Има их који су написали читаве библиотеке: данас им не вреди ни имена спомињати. Али дух овога човека чије ће вам песме сад засвирати гудала, запевати девојачки гласови, а после бурни, младићски, донео вам је, да ли верујетег слободу духа и тела, донео вам је, место нарицања и кукања, господску свест, и обавио вам је поглед маглом пролећа.
Прошлост и сва наша етика славила је патњу. Били смо народ умирања и туге. Није се знао сребрни смех, нити снага расцветаног дрвећа. Али знајте да се то мења. Под Фрушком Гором, где се и Живковић школовао, зачела се нова књижевност, ново мишљење, нова етика, на највишој вредности људског бића: на радовању.
Хоћете ли да завршим са сликом, да се дуже сећатег
„Место слике гиганта који је отео огањ боговима, показаћу вам питомију слику, расцветану Фрушку Гору и доба карловачких ђака. Видите ли како, са грозних винограда, силази, пред гомилом раздраганих ђака, свештеник, претеча, чије су толике песме носиле наслов „пролеће“, и који, срушен од угушеног бола, пред крстом, још има моћи и отмености да напише најлепшу реченицу тога доба: из туге се радост рађа. За њим нам је дошао Бранко.
На свету је све у вези и ништа се не губи. Сетите се да је до тога доба, свуд по нашим покрајинама, живот и људска мисао била једно страховито Хришћанство, мртвачко Хришћанство. Живковић вам шапуће кроз своје песме нове и благе речи.
Тамо, на дну Балкана, била је, некад, стара Грчка, где се радосне речи родиле, из вечног, плавог мора. ·
Знате ли причу Анатола Франса о Светоме Сатируг
Кад је Европа огрезла у крви, кад су се народи вијали, као бесни пси, и на сваком тргу горела по једна ломача, а
3%