Srpski književni glasnik

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА. (III)

Хрватско питање није него чест читавог комплекса питања, насталог од борби за устав, од постојећег политичког система, од партизанског владајућег режима, од катастрофалне финансијске и економске политике, те у опће од свих оних елемената који карактеришу нашу државну управу од уједињења до наших дана.

Овај комплекс питања изазвао је — јаче или слабије по читавој нашој краљевини незадовољства и нерасположења, која се у Хрватској и Славонији, услијед јаче развијеног индивидуализма, испољила као посебно хрватско питање, које се опет стицајем несретних прилика и сукобом темпераментних, импулсивних, а и лакоумних политичких личности тако потенцирало, да се развило скоро до отворене борбе проти нашем народном и државном јединству, попримајући кадикад најжалосније и најодурније форме.

Негирати хрватско питање није ни озбиљно ни политички, једном када читава држава осјећа његове штетне посљедице у нутарњој, спољној, финансијској и економској политици, када осамдесет постотака хрватског дијела народа тјера у политичко-државном животу пасивну резистенцију, бојкотује парламентарни рад, руши постојећи режим и систем, те свијесно или несвијесно развија центрифугалну државну струју, и када је незадовољство у хрватском дијелу народа постало морбозном појавом која захвата све веће дименсије и прелази границе Хрватске и Славоније.

Пред оваковим посљедицама и чињеницама не смије онај који воли народно и државно јединство негирати хрватски проблем, а још мање покушати да га ријеши ампутацијом или аплицирањем грубе силе, конфедерацијом или раскидањем заједнице, јер би помоћу овакових ријешења дошла у питање не само цјелина и сигурност наше државе, већ у опће и опстанак не само њезин, већ и њезиних саставних дијелова.