Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни Гласник.

Треба се стога латити других средстава да се овај проблем ријеши, а то је одстрањење и уништење елемената што га сачињавају. Треба елиминирати узроке, да се онемогуће посљедице. Ово се у интересу народне и државне цјелине може постићи само путем споразума, који би, без страсти и без мржње, баталио увређена самољубља и личне амбиције, и жртвовао партијске интересе и политичке позиције. Ако је за постигнуће оваковог споразума нужно да се макну становите политичке личности, да се одстрани данашњи псеудопарламентаризам, да се измјени режим, да се жртвују партије, да се распишу нови избори и да се ревидира устав, нека се“ све ово изврши! Цјелина државе је преча и важнија од личности и од партија, од парламента и од моментаних представника народних, од режима и од устава.

Овај споразум није и не може бити тежак ако се као врховно начело претпостави да устав мора свакако осигурати цјелину државе и њезино јединствено устројство, јаку централну владу и парламенат, неподијељену државну сувереност и искључиву законодавну, административну и финансијску власт за све послове који су опћег и заједничког државног интереса, те да државна администрација мора бити повјерена квалификованом, способном, поштеном и радишном чиновништву, које неће овисити од партајске припадности и протекције, већ ће бити одговорно искључиво народу и законима, истичући нада све аукторитет државе. ;

Ако се ова два врховна начела утврде, онда неће бити тешко наћи форму организације државе која би задовољила све њезине дијелове, те ће се, без: потребе цијепања државе у немогуће области, моћи сачувати покрајине и дати им се широка самоуправна власт са највећим личним и локалним слободама, у сврху да у свим питањима те нису од опћег државног интереса, осигурају себи нормалан и самосталан развитак, а држављанима потпуну личну слободу и равноправност.

Ове покрајине, које би биле само административне чести једне јединствене децентралисане државе без икаковог државноправног обиљежја и власти, имале би свој покрајински сабор, поглавицу и управу, који би водили и ријешавали све послове те не би били опћег државног интереса, имајући гледе истих и законодавну моћ, наравно у границама устава и опће државних закона, и стојећи под надзором централне државне управе.