Srpski književni glasnik

40 Српски Књижевни Гласник.

та мишљења изнесу на једном конгресу који би онда на основу те поделе мисли донео и извесне закључке, поставио извесне захтеве. Ти закључци имали би без сумње већу научну и већу моралну вредност од закључака и већања ма каквог партијског парламента. Они би могли и морали бити обавезни за целу нацију. Таке проблеме не могу ни решавати обични парламенти, у које се уводи под партијским плаштом велики број сасвим незнатних људи. Социолози су утврдили да парламентарни режим у опће није оно што се обично мисли: владање самог народа и његова апсолутна воља, него да и у њему влада иста психологија гомила као и иначе.

Ради хитности ствари, не чекајући онај даљи пут и начин решавања постављеног питања, изјављујем да сам мишљења према стеченом сазнању на основу горе поменутих научних проблема који у политици долазе у обзир, да се данашња подвојеност између Срба и Хрвата може ублажити а касније отклонити само ревизијом устава, који би уређење државе поставио на другу основу. То уређење по ревидираном уставу мора водити рачуна о разним данас постојећим менталитетима појединих наших племена и народа у разним крајевима, о њиховом културном нивоу и друштвеном развићу, о њиховој географској и економској припадности, и т. д., речју, о данас постојећем стању њихову. Никакве уредбе друштвене ни државне не смеју на далеко претходити постојећем стању и схватању тога друштва и народа, јер су у том случају несавремене и неодрживе. Народ ће их осећати као терет и буниће се против њих. Оно што су векови у нашем народу учинили и створили у дивергеншном правцу не да се од једном поправити, ни на силу. Потребна су деценија културно-просветног и национално-политичког рада да се то испорави у конвергеншином правцу. Тим ће се само путем постепено доћи до амалгамисања јединствене нације.

Творци данашњег устава који су мислили да ће иза донашања његова поћи све на боље, доживели су грдно разо-

чарање да је пошло све на горе. Сарајево. ДР. УРОШ КРУЉ.

Ваша похвална тежња да у питање данашњих српско- · хрватских односа унесете више светлости, и да једном анкетом добијете мишљење извеснога броја јавних радника о том питању, заслужује у сваком случају искрену и отворену пре-