Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 45.

народне дужности, у којој синови нашега народа из свију његових дијелова и крајева измијешани служе једноме великоме циљу: обрани домовине проти вањскоме непријатељу и осигурању мира и поретка у унутрашњости државе. И наши законодавци већ једном треба да напусте стерилно страначко натезање и да приступе позитивноме раду око сређивања наших унутрашњих прилика у корист свију дијелова нашега народа.

Најтежи проблем нашега народнога живота је ријешен: образовање јединствене државе југословенскога · племена, његово териториално уједињење. Кад је то постигнуто, ријешити ће се и други, и ако такођер тешки проблеми, крај иоле. добре воље и стрпљења. ·

Вуковар. ДР. ИВАН ПАЛЕЧЕК.

Како би се отклонила подвојеност између Срба и Хрватаг

Да је то питање постављено међу нама Србима две, па и само годину дана раније, на њега би било лакше одговорити. Место личних идеја данас је простије навести наук времена. За последњих двадесет година барометар се правилно подизао и спуштао. До 1919 подвојеност између Срба и Хрвата смањивала се из године у годину; од 1919 она се повећава . из дана у дан. Онај који би тражио начине како да се та подвојеност данас отклони, имао би само да са стрпљењем и вером продужи услове под којима се она смањивала до 1919.

Шта смо ми Срби, а шта су Хрвати гледали у јединству до тога доба2

Из оног малог броја Срба који су у опште сањали о јединству Јужних Словена (у магловитој далекој будућности), је ли ико у години 1914 замишљао Загреб или Љубљану просто као окружна места државе чија је престоница у Београдуг

Ниједан паметан Србин није тако замишљао јединство Јужних Словена, и само зато што га ниједан паметан Србин није тако замишљао, и могао је Београд постати привлачна тачка за Загреб и Љубљану.

А шта су у јединству гледали Хрватиг

Фикције хрватске државне самосталности само су више наглашавале стегу мађарску. Гушећи се у своме провинцијском