Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни Гласник.

Мора се признати да становити племенски антагонизам међ Србима, Хрватима и Словенцима постоји. То је али тужна баштина из времена робовања већине нашега народа, то је и данданас плод туђинскога роварења проти интегритету наше државе, то је посљедица партизанске несавјесности и себичности, а и тешких прилика у којима живе мање више сви народи послије страшнога свјетскога рата. Тај антагонизам мора се дакако сузбијати свима допуштеним средствима; у првоме реду уклањањем свега онога што нас дијели и цијепа. Разлику народнога имена треба пре свега уклонити. Докле год Србин инсистира на томе да је само Србин, Хрват да је само Хрват, а Словенац да је само Словенац, дотле неће нестати племенскога антагонизма. Хтјети бити само Србин или само Хрват, значи хтјети се племенски диференцирати. Прихватом једнога народнога имена за све нас нестајати ће племенске диференциације. Стога треба прихватити име југословенско, име дакле које ће означивати наше заједничко, наше јединствено народно биће и јединственост наших племенских, народних тежња. Најснажнију пропаганду за југословенско име треба да узму у своје руке интелектуалци из свију дијелова нашега народа, а широки народни слојеви неће јој се озбиљно супротставити. На супрот: осјећај потпунога народнога јединства, можда за сада још несвјесно, врло је снажан у широким слојевима. То је једна велика, за сада још латентна сила, коју обарају само страначко-политички шпекуланти међ интелектуалцима свију дијелова нашега народа.

Док нам не успије да уклонимо и друге разлике које нас диференцирају, разлику писмена, разлику вјере, треба најсавјесније пазити на минуциозну проведбу потпуне равноправности писмена и вјероисповјести. Удруживањем . раденика из свију сталежа на господарственоме, социалноме и културноме подручју, а из свију дијелова наше државе, много ће се постићи на међусобноме упознавању и поштивању, па ће се тиме осјећај јединства такођер снажно подупријети. Свјетлим примјером како треба да се унапређује осјећај јединства, нека нам служи наша прослављена војска, њена организација и онај дух међусобне равноправности и сношљивости који у њој влада. Данас је наша војска најбоља народна школа за широке слојеве нашега народа у погледу осјећаја заједничке