Srpski književni glasnik

56 Српски Књижевни Гласник.

својим кошчатим стасом, утегнутим увек у тешке и гвоздене утеге, својим предугим и незграпним рукама, подсећала на слике првих Германа из незнабожачкога времена, није могла да подмлади крв једне исцрпене породице. Ако није ту могла помоћи, мати Карлова, чију је постељу из рана напустио распусни муж, предала се сва васпитању свога сина. Под утицајем своје матере израстао је Карло у нешто стидљива и једноставна младића, који се до своје женидбе слабо показивао на другом месту до иза кулиса. Затворен најчешће у старински Апесагеп Раја, под присмотром строге матере, сувих учитеља и јаких католика, Карло је постао „послушно дете“ и то остао до краја свог живота. Он је био без стварнога и . солиднога знања потребнога свакоме принцу, никад самосталан, увек под туђим сугестијама, са наклоностима оговарања и „запљескивања“, особина деце коју су сувише „строго држали“ у младости. Слушао је мајку, слушао своје саветнике, слушао своју жену, слушао свакога.

Његова женидба, и ако не баш права идила, била је благословена. Њему је било двадесет четири године када се венчао са Зитом, деветнаестогодишњом кћерју војводе Роберта од Парме и кнегиње Марије Антоније од Браганце. Кнегињица Зита била је четрнаесто дете међу двадесеторо деце војводе од Парме, и зато је њено васпитање у родитељској кући било изведено више у скромности, у штедњи и у ускоме породичноме кругу. Карлу: и Зити родило се седморо деце: три сина и кћер пре његова проглашавања за цара, и два сина и кћер после тога догађаја. Кад је, једва једном, умро цар Фрања Јосиф, онда је Карло дошао на престо, који би наследио Франц Фердинанд да није трагично платио главом у Сарајеву 1914. Поставши царем 21 новембра 1916 године, Карло, дотле номинални заповедник аустроугарске војске на, оба фронта, на италијанскоме и рускоме, постаје врховни командант своје несрећне војске, која у овоме рату само на италијанском фронту однесе праве победе. Исте године, у месецу децембру, и он и његова супруга крунисани су, по нешто скраћеноме обреду, у Будиму, он за краља, она за краљицу Угарске. Његова прокламација која је уто доба објављена, садржи његову жељу да се учини крај рату до истребљења.

Карло ТУ постао је презумптивни наследник за аустроугарске престоле тек кад се Франц Фердинанд оженио гро-