Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. ~ 223

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ИЗЛОЖБА СЛИКАРСКИХ РАДОВА ВЕЉКА СТАНОЈЕВИЋА.

Када смо прошлога лета на овоме месту писали о Петој Југословенској Уметничкој Изложби, скренули смо пажњу на Вељка Станојевића, који је био на њој представљен са неколико радова. Тада смо рекли да је Станојевић „учинио знатан напредак у смислу формалне упрошћености“ и да се „колористички нарочито развио и обогатио“. Ова изложба даје нам прилике да се дуже задржимо на овоме младом уметнику и да, ослањајући се на много већи број његових радова, подробније проговоримо о његовом дару и о његовим напорима да се усаврши и изрази. (Стога налазимо да је излагач врло добро учинио што нам је приредио без мало своју колективну изложбу са око четрдесет слика и скоро исто толико цртежа. Сви ови радови постали су после рата. Излагач је исто тако добро учинио што није био строг при избору својих радова за изложбу, те нам је допустио да видимо и његове слабије, почетничке радове. Тако смо у стању да на овој изложби видимо све путеве и правце којима се кретало његово уметничко усавршавање и формирање, и да уочимо линију и замах његовог развитка.

Станојевићев уметнички · репертоар је разноврстан. Он ради и пејзаж, и мртву природу, и портре, и фигуру, и композицију. Он не показује нарочите наклоности за неку од наведених врста; он их обрађује све с подједнаком љубављу. Као сви сликари који имају једно одређено и генерално схватање своје уметности, Станојевић не посматра природу делимично, на парче, већ као једну органску целину. Стога он, при сликању, многобројне формалне разноликости које се појављују када посматрамо природу на парче, или разноликости које се рађају од једног до другог момента њеног манифестовања, потпуно подвргава основним одликама целине и трајним, карактерним манифестацијама универсалног живота. Другим речима, Станојевић све проблеме у сликарству своди на два основна, на проблем форме и на проблем осветљења, односно боје. Овакво гледиште је и коректно и модерно, ма да није највише, као што ћемо касније видети. На овој изложби можемо јасно пратити пут који је Станојевић прешао да би се узвисио до наведеног схватања.

Радови под бројем 2 (Марина из Нице) и 9 (УаШебос) још су очевидно слаби, малодушни и неодређени. Радови под бројем 3 (Марина из Нице), 5 (Наслоњача) и 6 (Матће), и ако још сасвим почетнички, показују тежњу за удубљивање у проблем сликања, као и извесне колористичке способности, сликара који се тражи. Али радови под бројем 7 (Из сшарог Париза) 1 (Па баге ае5 Апре5), 8 (Сар Гете, 17 (Сар Гете и 19