Srpski književni glasnik

234 Српски Књижевни Гласник.

су се, разочарани, повукли из политичког живота, то је ово: издвојити из Хрватског Блока онај део који је пришао крајњој опозицији из убеђења да за борбу против режима на власти другог пута нема. За овај резултат потребно је, и у исто време довољно, по мишљењу Конгреса следеће: почети са остварењем једног општег државног програма чије су главне тачке, изведене из једне основне идеје — сређивање политичких прилика побољшањем државне управе — наведене у резолуцији Конгреса. Као неопходан услов побољшања државне управе, резолуција истиче: спровођење административне деконцентрације; проширење народне самоуправе ; нову поделу на области „веће и способније за живот“. Конгрес, даље, сматра да државно јединство мора бити изражено и у називу државе и стога захтева да се наша држава зове „једним именом, Југословенским“.

Остварење свога државног програма, Конгрес очекује од једног савеза народних странака и грула удружених у Југословенску Заједницу, које су вољне сарађивати у духу „братског споразума и праве демократије“. За покретање ове Југословенске Заједнице, Конгрес је овластио нарочити извршни одбор.

ПРИВРЕМЕНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Југословенске пПриповешке на енглеском.'

У издању Њујоршке издавачке књижаре Дафилд и Комп., у Преводиочевој Збирци, после збирке чехо-словачких и савремених грчких приповедака, изашла је збирка Југословенских Прибповедака, које је одабрао Г. професор Павле Поповић, а превели на енглески неколико наших енглеских и американских пријатеља који су у току рата, у додиру са нама, научили наш језик. Напред је у књизи исцрпан увод о заступљеним приповедачима, а пред сваком приповетком кратка биографска белешка о њеном писцу.

Избор приповедача је врло погодан за прву збирку приповедака из наше књижевности. Заступљено је седам приповедача са девет њихових најбољих приповедака; то су наши најбољи приповедачи до новијих. Ту је Лазаревић са две приповетке: /рви пуш с оцем на јушрење и На бунару; Јанко Веселиновић са две: Кумова клешва и Вечносш; од Стјепана Митрова Љубише ту је Кањош Мацедоновић; од М. Глишића /Лрва бразда; од Матавуља /Ловареша; од Ћоровића

! Jugo-Slav Stories translated from the original with an introductory Essay by Pavle Popović Professor of the University of Belgrade. The Interpreter's Series. New-York. Duffield and Company. 1921. 80, 258.