Srpski književni glasnik

246 Српски Књижевни Гласник.

него све њих заједно. Јер сви они знају зашто пате, и сваки од њих носи свој сопствени крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај свој мрачни немир у души. Само осећам да морам да плачем са свима њима, и тражим све оне што плачу, — само њих свуда тражим. И све оне успеле офансиве и контра-офансиве, комуникеи пуни победничке хвале, и ово велико затишје, пуно подземне грмљавине, плаши ме грозно. Јер, ево, зар су то велике победе у овом купеу овде пред мојим очима, и у оном до нас, и у целом возу овом што ме носи мојој вереници, и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте, и крв и сав други ужас над ужасимаг Јер шта је то победа, и може ли је данас бити 7 А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, претимо и певамо у оном лудилу осуђеника пред вешалима, а те резултате видим ја овде пред мојим очима, и сваки то може видети ако хоће. Па и ја певам, пијем, ждерем, играм, и све радим у неком бунилу, а осећам добро како живот плете и мрси нешто око мене страшно, непојмљиво и фатално.

„Јест, сви би они веровали да сам ја једини срећан међу њима. Сви би они мени завидели. Јер, шта 2 Ја идем вереници. Значи: волим, дрхтим од среће у оној радосној хармонији бића, и сав треба да сам блажен и преображен оном чаробном сјајношћу. А је ли таког Јесам ли ја преображен заиста, осећам ли ону хармонију, онај мир, онај рајски мир „среће што плаче“7 Не осећам, ни издалека не осећам. „Љубав је оно фино лично оплемењавање, она уклања оне прљаве мисли, чини човека бољим. A јат Јесам ли ја оплемењен, јесам ли бољи, волим ли ја заиста 7 Волим ја своју вереницу, то је истина. Али нити сам бољи, нити племенитији. Не могу рећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже, много ниже, него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу. Али каког Ето, убио бих се ја с места кад бих знао да за мене од сад треба да не постоји друга жена. Да не постоји друга жена, па то би био ужас! Кад само помислим да интересујем жене, ја осећам како у мени придолазе нови таласи животне силе и радости. Јер ја волим све жене света, и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга