Srpski književni glasnik

ПРЕД БАЛКАНСКИ РАТ. — ИЗ ТАЈНЕ ДИПЛОМАТСКЕ ПРЕПИСКЕ. —

Приликом обнављања дипломатских односа са Русијом "почетком 1910 године после анексионе кризе, Ерентал. је, преко Берхтолда, предложио руској влади за основу заједничке политике на Балкану: „1. одржање 5јаји дио-а у Турској, док то прилике буду допуштале ; 2. узајамну незаинтересованост у случају да се 5јаји дио не може више одржати; 3. политику немешања у овом последњем случају“. Руска влада је прихватила ову основу, али је била мишљења да се она мора нешто боље одредити и предложила је, место Еренталове три тачке, своје нове три: „1. одржавање 5јаји дио-а на Балкану; 2. како нов режим у Турској почива на једнакости свију народности, то одржавати и утврђивати то ново стање; 3. независност, консолидирање и миран развитак малих народа“. Ерентал је без устезања прихватио ове захтеве руске владе, али је одбио да се тај пристанак на какав било начин озваничи. Извољски је био предложио, „било да се те тачке изменом нота утврде, било да се у једном заједничком документу изложе, па онда и осталим владама саопште“. По мишљењу Ерентала, пак, и један и други начин би давао „овом приближењу руско-аустро-угарском карактер једног споразума, а такав би споразум требало оставити за доцније, кад то догађаји на Балкану буду захтевали“. И тако, према једном телеграму руског амбасадора из Париза, ове обавезе које је бечка дипломација примила према влади руској, приликом обнављања односа остале су без икакве вредности, „имајући у виду традиционалну вероломност државника хабсбуршке монархије“.

Сасвим је природно било да при оваквом врло сумњивом држању бечке владе, Извољски покуша на други начин осигурати и Русију и балканске земље, па и Европу, од нових "изненађења аустро-угарских.