Srpski književni glasnik

Пред Балкански Рат. 273

чено, „имајући у виду политичку умешност и такт Краљев“. Остаје факт, међутим, који је нарочито истакао Палеолог, помоћник Министра Спољних Послова у Паризу, руском отправнику, да је савез балкански био у Бечу и Берлину примљен врло мирно. Палеолог је тада обратио Севастопулосу пажњу на многобројне вести немачких телеграфских агенција о немирима у Арбанији. Циљ тих вести био је, према Палеологу, да ставе до знања Европи како Аустро-Угарска, „при новој конјектури која се створила на Балканском Полуострву, има увек изговор да интервенише“. И у томе несумњиво лежи узрок више мање хладнокрвном понашању аустро-угарске и немачке владе према акцији која је изгледала неизбежна после закљученог српско-бугарског савеза. Није ни мало искључено да је Фердинанд, пуштањем вести о томе савезу, и у исто време одласком у Берлин, вршио неку врсту накнадног осигуравања у случају да акција са Србијом противу Турске не успе. Француска влада је била једина озбиљно узнемирена остварењем српско-бугарског савеза, не због догађаја који су се неминовно морали развити на Балкану, него због обавеза које је према томе споразуму имала њена савезница Русија. У тајном мемоару који је предао Цару о свом путовању по Европи, Сазонов износи како има два разлога из којих је Француска узнемирена због догађаја на Блиском Истоку. (Она мисли да ће ти догађаји неминовно изазвати уплетање Русије и Аустро-Угарске, и да ће тиме и Француску увући у рат. „Али осим тога Француска има у разним предузећима на Балкану уложене велике капитале... те не може мирно гледати како са тамо догађаји заплићу.“ Руски амбасадор известио је врло поверљиво Поенкареа да је савез српско-бугарски склопљен, и да се састоји из два тајна споразума. „Према једном, Србија и Бугарска се обавезују да се узајамно помажу у случају напада и да одржавају 5јаји дио на Балкану, а по другом, да ништа не предузимају без знања“ Русије.“ Саопштавајући ово својим посланицима на страни, Поенкаре их позива најпре да провере у колико је то што му је руски амбасадор казао тачно, а затим, и нарочито, да се труде сазнати да ли у уговору не стоје „какве накнадне обавезе у односу на Русију, у случају да се 5јаји адио не може одржати“. То је за Француску било необично важно знати, јер, решена да лојално одговара својим 18