Srpski književni glasnik

274 Српски Књижевни Гласник.

савезничким дужностима, француска влада осећала је да ће обавеза Русије морати и њу ангажовати у случају да се дође до каквог већег сукоба. У то време, а под утиском разних вести са Балкана, вођени су, независно од уговора српско-бугарског, између Петрограда и Париза разговори који су имали за циљ да тачно утврде узајамне обавезе које су потицале из савеза руско-француског, у случају да избије рат у ширим размерама. Поенкаре је у току тих дугих разговора изјавио да, „ако би сукоб руско-аустро-угарски изазвао оружану интервенцију Немачке, француска влада изјављује у напред да би то био сази5 јоедепл5, и да се она не би ни једног тренутка устезала да испуни дужности које на њој леже у односу на Русију“. Кад је у августу 1912 године Сазонов, у Петрограду, прочитао Поенкаргу уговор о савезу српско-бугарском, Поенкаре је узвикнуо: „То је савез за рат“. У забелешци пак коју је после тога разговара оставио у архиви, Поенкаре сматра да „савез садржи у клици не само рат противу Турске, него и рат противу Аустрије“. Њему је било јасно да ће промене, изазвате на Балкану утврђеним савезом, морати покренути бечку владу на какву акцију. У осталом, сам Извољски, тражећи од Поенкареа да уговор српско-бугарски одржи у највећојтајности, мисли „да би се објавом тога уговора Аустро-Угарска несумњиво одмах решила на поновно заузимање Санџака“. Поенкаре је у неколико махова изјавио жаљење што је уговор српско-бугарски, који толико ангажује Русију, а преко ње и Француску, закључен само са знањем Русије. Сент-Олер, отправник Француске у Бечу, и ако изјављује и сам то жаљење, тврди да је „с друге стране ипак боље не делити одговорност у таквој политици. Осим тога, обазривост захтева да останемо изван свију споразума политичких са Краљем Фердинандом... од чије бисмо дволичности могли више страдати него што бисмо је могли сузбијати.“ Нема података у објављеним документима какав је утисак учинила вест о српско-бугарском савезу у Италији. HecyMњиво је да је римска влада морала са задовољством прихватити тај савез, у колико се он односио на намере балканских држава према Турској, јер јој је он био озбиљна помоћ у рату који је са њом водила. Али, с друге стране, и римској влади било је јасно да се груписањем балканских народа пресецају изгледи Италије на какве било талијанске утицајне