Srpski književni glasnik

Пред Балкански Рат. 275

сфере са ове стране Јадрана. Интересантно је да је Сен Ђулијано у једном разговору са руским амбасадором, који му је обратио пажњу на ратничко расположење у Црној Гори, рекао да он не верује много у ратничке намере Краља Николе. „Само једном, казао је Сен Ђулијано, за време анексионе кризе, било је са те стране опасности, али се и тада Краљ Никола споразумео са Аустро-Угарском на једној... финансијској основи.“

У тренутку кад су савез српско-бугарски, и накнадно закључени савез грчко-бугарски, избили у јавност, европска дипломација бавила се тако званим Бертхолдовим предлогом за обнову Турске. Пошто је дуго времена подржавала не-

мире на Косову и у Северној Арбанији, бечка влада успела је

да код Порте издејствује, нека обећања која су стављала у изглед врло широку аутономију Арбаније. Руски Министар Спољних Послова јавља својим представницима на страни да му је аустро-угарски амбасадор под 17 августом поднео један мемоар „којим се Силе позивају да уђу у разговоре поводом положаја на Балкану. Аустро-угарска влада поздравља намеру Порте да Арбанасима загарантује извесне привилегије и налази да би друге народности европске Турске требале да буду врло задовољне овим првим кораком ка административној децентрализацији, пошто би оне могле у будућности да траже то исто и за себе.“ У мемоару се затим изјављује чуђење што се место тога осећаја задовољства, код балканских народа, „па чак и у Србији“, јавља уверење као да су тим привилегијама, датим Арбанасима, угрожени интереси осталих народности. И како се због таквог схватања у тим земљама јавља врло опасна ситуација, то бечка влада предлаже: 1-во, да се у Турској подржи тај нови курс политике ка постепеној децентрализацији, и 2-го, да се код балканских држава учине кораци у циљу да се оне спрече у свакој непромишљеној акцији.

Тај предлог пуштен је у свет са великом рекламом, што је код свију Сила, па чак и у Немачкој, изазвало много неповерења. Бонпар, француски амбасадор у Цариграду, види, као и његове колеге, у предлогу бечке владе њену жељу да неодређеним обећањима „створи себи клиентелу међу хри-

18%