Srpski književni glasnik

276 Српски Књижевни Гласник.

шћанским становништвом, у тренутку кад зајемчавањем стварних привилегија успева да задовољи своју клиентелу арбабанашку“. И док су се Силе према томе предлогу држале резервисано, балканске државе изјавиле су се отворено против њега. Српски Министар Спољних Послова рекао је Хартвигу да он у томе предлогу види „продужење политике Ерентала, који се трудио да створи једну аутономну Арбанију од вилајета косовског, битољског, јањинског и скадарског“, у циљу да пресече тежње које становништво тих вилајета показује да се уједини са суседним државама. Место тога „постепеног реформисања“ које је требало да почне Арбанијом, балканске државе тражиле су да се оне привилегије које су дате Арбанасима, прошире одмах и на хришћанске крајеве у Турској. Саопштавајући овај захтев својим представницима на страни, руски Министар Спољних Послова мисли да ће узрујаност у балканским земљама постати несавладљива „ако се покаже да су Арбанаси, зато што су се дигли на оружје, постигли важне резултате, док друге народности, покоравајући ,се вољи Сила, морају да остану у доса-, дашњем тешком положају“.

У колико тај захтев о брзим коренитим реформама у целој европској Турској постаје све енергичнији, у толико слаби жеља код бечке владе да се за њега заузима. (Она је била одушевљена за привилегије Арбанасима, али није мислила да јој се ваља озбиљно заузети и за крајеве са хришћанским живљем. Русија је покушавала, у споразуму са Француском, да задобије Аустро-Угарску за акцију на Порти у смислу жеља Србије, Грчке и Бугарске, али Берхтолд, и ако није одбио тај позив, показао је врло мало журбе да те жеље представи Порти као оправдане. Француски амбасадор јавља у то време из Беча да је Бертхолд казао једном његовом колеги, смешећи се, како он сматра да „од свега тога неће бити ништа“. „То признање, додао је француски амбасадор, коментарише његов предлог боље него сва инспирисана бечка штампа“.

Ојачани закљученим савезима, уверени да их Русија неће смети напустити, балкански народи показивали су се све непопустљивији у“својој врло оправданој тежњи да виде живот својих саплеменика што пре осигуран. Руски амбасадор из Рима јавља да су га посетили српски и бугарски посланик, и да му је бугарски посланик рекао: „Ако се Турска буде