Srpski književni glasnik

Пред Балкански Рат. 977

противила да одмах изведе реформе у Македонији и да постави хришћанина за гувернера, бугарска влада биће принуђена да јој огласи рат, јер ће иначе у Бугарској планути револуција“. Турска се, разуме се, није журила да изведе реформе, јер је осећала да међу Силама нема јединства. И заиста је код Сила настала грдна забуна кад се осетио притисак који је на догађаје на Истоку почео да чини балкански савез. Кад је већ била уверена да бечка влада неће продужити ни проширити своју инициативу за реформе у Турској, руска влада покушава да на једном заједничком програму за акцију на Балкану створи споразум између Русије, Француске и Енглеске. Она, под 19 септембром, подноси Порти захтеве о реформама које, према једном телеграму Поенкареа француским представницима, садрже : „1) личну и имовну безбедност, 2) једнакост пред законима, 3) учешће у локалној управи сразмерно етничком склопу“. Примајући од руског амбасадора препис овог програма, Поенкаре му је изјавио „да ће га он моћи поткрепити код Порте само ако се енглеска влада сагласи са њим, и ако има изгледа да су владе бечка и берлинска готове да га прихвате“. Тиме је већ тај предлог руски, који је у осталом био скроз неодређен, осуђен на пропаст. Место њега Поенкаре израђује план за акцију свију Сила, а који у основи својој садржи изјаву да три државе Споразума желе безусловно одржање statu адио-а на Балкану. У циљу тога одржања, Силе Споразума позивају кабинете бечки и берлински да им се придруже, са програмом: 1) да се светује владама балканским да ништа не предузимају што би тај 5гаји дио реметило; 2) у случају да балканске државе не би послушале овај савет, онда да се Силе старају да се сукоб локализује, а у исто време да се изјави да те државе, и ако победе Турску, не могу рачунати ни на какве териториалне добити; 3) ако би биле потребне какве енергичније мере противу тих држава, онда их Силе неће предузимати пре него се споразумеју; најпосле, 4) Силе ће свешоваши Порти да без устезања приђе административним реформама, које с правом тражи хришћанско становништво. Главна мана овог пројекта, према мишљењу Сазонова, који се тада налазио у Лондону, у томе је што представља колективну акцију једне европске групе према другој, а Енглеска не пристаје да се та подвојеност на тај начин озваничава. У исто време Сер Едвард Греј примио би, по мишљењу Сазонова, пројек-