Srpski književni glasnik

278 Српски Књижевни Гласник.

товану изјаву Порти, само „ако она буде тајна и ако се амбасадорима нареди да се изразе у истом смислу, а да то нема изглед заједничке манифестације“. После неколико дана, о томе француском пројекту се више не говори, и место њега истиче се немачки предлог да инициативу „за интервенцију Сила“ узме што пре било Русија било Аустро-Угарска. У исто време јавља једним телеграмом Сазонов да су се бечка и петроградска влада споразумеле „да изјаве балканским државама: 1) да Силе осуђују све што би ишло нарушењу мира; 2) да ће оне на основу 23 члана Берлинског Уговора узети у своје руке извођење рефорама у Турској, водећи међутим строго рачуна о суверенитету Султановом; 3) да у случају победе балканских држава над Турском неће допустити у корист победилаца никакву измену 5јаји quo-a“. He види се да ли је овај корак учињен, али, и ако јесте, свакако је остао без икаквог резултата, јер већ недељу дана доцније ничу нови предлози, и то најпре предлог да се сазове међународна конференција за реформе, „ако Порта пристане да то питање дискутује са Силама“, затим предлог да се Силе споразумеју „да у згодном тренутку понуде своје посредовање Порти и балканским државама“, па онда предлог француски да у случају сукоба, који је изгледао неизбежан, „Силе изврше 3аједничку оружану демонстрацију“, противу балканских држава, разуме се. Било је и других пројеката, који су сви показивали да међу Силама влада грдна збуњеност, али кроз које је увек провиривала жеља „да ништа не предузму што би било противно суверенитету Султановом и интегритету отоманске империје“, као што у једном телеграму из Париза каже Извољски.

И док се тако Европа показивала немоћна да ма шта споразумно реши, на Балкану су се ствари заплитале. У Кочанима је изведен покољ над хришћанима, а Турска је наредила мобилизацију и у исто време задржала наш ратни материал. Рат је био неизбежан.

ЖИВ. БАЛУГЏИЋ.

ПОСЛЕДЊА РУСКА ЦАРИЦА.

Историја о последњој руској царици није још написана. Писане су на свима језицима о њој свакојаке ствари. . Једни су је приказивали као најобичнију жену, други као ца-