Srpski književni glasnik

280 Српски Књижевни Гласник.

У овим писмима има много ствари које нико не може погодити нити објаснити сем њих двоје: многе личности које се помињу означавају се само великим почетним словима; честе су и породичне и дворске „злободневке“, као и свуда где има дворова: дворани и дворба ретко кад иду правим путем. Али, ипак, кроз сва та писма сија један зрак, који обасјава многе догађаје и ствари унутарње Русије које нису још сасвим јасне. Неколико портрета царевих првих саветника, оцртаних пером царичиним, дају бољу, чистију карактеристику њихову. Царица себе најбоље приказује. Пишући слободно, без пажње на стилистичку лепоту, царица је описала себе саму, дала свој унутарњи портрет.

=

Царица мисли да зна каква је и шта је; она зна да је много јача од свога мужа. Из многобројних ситница, речи, запажања, види се да је она једна поносита госпођа, и ако невероватно празноверна, чији је утицај на руске државне послове врло велики. У једноме од писама она то признаје. „Мојега утицаја се свуда плаше; и Грегор (Распутин) и Војејкова су ми то рекли, јер знају да сам јаке воље, да ја све њих добро знам, и да ти могу помоћи да будеш јак. Они покушавају да те обрлате кад си без мене“.

Она често опомиње свога мужа да је он не само владалац, него неограничени владалац. Немачка кнегиња, из малога немачкога двора, потчињенога аутократским Хоенцолернима који своју власт црпу непосредно озго, од Бога, хоће да и њен муж и владар буде над њима. Она види да је цар нејак, па зато хоће да га очеличи. „Желела бих да будеш само свој,“ пише му царица и светује га: „Никица, буди прави цар!“

Дајући овакве савете, царица не заборавља да за важна места у држави треба тражити одговарајуће људе, одане и верне, али проникнуте аутократизмом. Зато царица сваком приликом даје мишљења, савете, предлоге такве врсте. „Мили мој, ако треба постављати новога команданта, — пише она Николи П, — за Нижњегородички, зашто не би ти предложио Јагмина 7 Ја се пачам у ствари које ме се не тичу, али то је само мимогред, и зато што је то баш твој пук, те можеш поставити тамо кога хоћеш.“

Сва писма писана су, као што је горе напоменуто, у тешким временима, кад је рат био у пуноме јеку. У њима