Srpski književni glasnik

Име Државе. 295

заједници нашега рода тражи за себе место које по праву само њему припада.

Од доласка наших прадедова на Балкан, њихов језик, њихов народ и њихову земљу, домаћи и странци зову опћим именом словенским. То се име кроз векове разлега и Јужном Србијом, где Ћирил и Метод први узеше „словенским“ језиком да пишу; и Дубровником и Далмацијом, где Гундулић и Качић певају славу јунака „словенских“; и Подравском и Посавском Хрватском, где се састају сабори краљевства „словинскога“ и пишу речници „словински“; и напокон Словенијом, највернијом старини, где је до дана данашњега народ очувао само то једно древно опће народно име. Тако ово име обухвата Србе, Хрвате и Словенце; оно је једино заједничко име које их је спајало у прошлости, па ће само оно моћи да их здружи и за будућност.

Против употребе словенскога имена стоји приговор да оно има и шири смисао, јер не означује саме Јужне Словене, већ све Словене у опће, одговарајући руском изразу „славјански“. Сличан приговор није ипак спречио Румуне да својој држави даду име Романија, премда се то име употребљавало и за широко владање римско. Кад би ми нашу државу назвали простим именом „словенским“, други би народи могли да приме то име, без опасности да за икога настане каква збрка између „словенскога“ и „славјанскога“. За овај потоњи појам, наиме, само 'ми имамо израз „словенски“, дочим сви други народи другачије зову „Славјане“ (Славјаи, Slowiany, Slovane, 5јамј, 5Јауеп, 5Јауе5, 5Јау5). Зато би било доста да и ми усвојимо израз „Славјани“ за све Словене, па би био искључен сваки неспоразум.

Али потреба да се тачније разликују балкански Словени од сродних словенских народа на северу, учинила је већ давно да су се први стали називати Јужним Словенима или Југословенима, тако да их данас више нико ни у знанственом, ни у приватном животу, не зове једноставним именом Словени. С тога би се назив „словенски“ за нашу државу и за нашу нацију данас нашао у протусловљу са живим говором нашега народа, који је за скупну ознаку свих наших племена већ усвојио југословенско (или јужнословенско) име.

Ова нова реч „југословенски“ представља у ствари само једну модернију, знанствено тачнију форму старога опћена-