Srpski književni glasnik

296 Српски Књижевни Гласник.

родног имена „словенскога“. Зато је тај назив са свакога гледишта најзгоднији да се њиме означи држава створена од Јужних Словена, у којој Јужни Словени сачињавају језгру житељства, и која треба да здружи у једну државну заједницу све Јужне Словене, у границама балканскога полуострва, које (без грчкога привеска) у ствари јест, а треба да и по имену постане, Полуострво Југословенско.

Овим државним називом сретно решавамо сва више или мање мучна унутрашња питања која отежавају потпуно народно сливање. Најпре се одбија оштрица спору српско-хрватскоме, јер усвојењем заједничкога имена престаје главни узрок њихову међусобном ривалитету. Решава се питање народног освештања муслимана нашега језика, које је до сад било највише отешчано утакмицом српске и хрватске пропаганде, које су, обе, носиле верско обележје, дочим је југословенска идеја чисто национална. без икакве конфесионалне примесе. По мнењу добрих познавалаца Јужне Србије, југословенство ће бити најбољи мост и да се македонски елеменат приљуби нашој државној мисли и народно-културној заједници српско-хрватској. Напокон, само у знаку и 'под именом југословенства можемо да решимо балкански проблем, који је наш национални проблем раг ехсеПепсе, а где данас свак има реч пре нас, зато што нећемо да будемо Југословени. Само кад искрено и свесно развијемо југословенску заставу, наша ће народна држава моћи да стане уз бок Италије, Германије и Француске, т.ј. да постане једна велика сила, довољно јака да, на Сочи, на Драви и код Једрена, за увек затвори врата Балкана туђим завојевачима.

Према овоме великом задатку који чека наше племе, како ситни изгледају приговори који се износе против југословенскога имена са филолошког гледишта! Као да су икојему народу и држави филолози дали име! Да, Југославија има неправилни, туђински (латински) наставак -ија, као год и Србија, али како год то није сметало Србима да ово име усвоје за своју државу. могу и Јужни Словени да име с истим наставком даду и својој држави. Али питање наставка је најспореднија ствар. Наша држава не треба да се службено зове Југославија, она се може звати Југословенска, што би најбоље одговарало древном називу „Земља Словенска“ и „Словинској Држави“ наших дубровачких и далматинских песника, премда

«~.