Srpski književni glasnik

Белешке. 317

изванредно, а све у њеној бирократији зло; и прича како су министри бивали пред краљем „лежерни“, и њега нису хтели за посланика у Букурешту. У опште је ово једна аутобиографска књига, у којој су многи и ситни детаљи о писцу, а само опште фразе о краљу. — Иначе је писана оним полетним стилом Војновића, књижевно и живописно. То је дало овој књизи занимљивости и живости, али је извело из конкретности. Јер шта данас могу да значе, и за личност краља · Петра и у опште, овакве фразе: краљ Петар „баци у Саву војну силу аустријску ритерски, елегантно“. MH зато ови помени, ма да су писани одмах после смрти краља Петра, и у тону хвалбенице, те и нисмо чекали од њих много за праву

историју, казују врло мало својим кићеним стилом. Б. М.

„Смрт Смаил-аге Ченгића“. — Продужујући издања „Књижевног Југа“, издала је књижара Забавне Библиотеке у Загребу ово најбоље и најпопуларније дело хрватске књи_жевности. Издање ја илустровано, и осим тога је пропраћено коментаром. Илустрације су од Г. Јозе Кљаковића, у познатом стилу Мештровићевих ученика. Коментар је од Г. Николе Андрића, и садржи у главном само језичка тумачења; врло велики број тих тумачења је непотребан, јер коментар објашњава и многа места којима коментара апсолутно не треба. Издање је по својој спољашњој опреми врло пажљиво рађено.

„Доминик“ — Књижара „Време“ издала је, у врло књижевном преводу Г. Вељка Милићевића, познати стари роман француског сликара Е. Фромантена, Доминик. То је једна проста, делом пријатна, делом болна историја једне душе која воли и која се, на крају, пред победом, одриче љубави, испричана с тананом и сложеном анализом осећања и зачињена богатим и живим описима природе. Наша широка публика неће, по свој прилици, уживати много у тој интимној књизи, чија је сва чар у развијању и у ниансама.

„Војвоткиња у плавоме“ — Г. Владислав Росић објавио је, у издању књижаре „Освит“, свој превод Бојвошкиње у плавоме, романа Пола Буржеа. Избор је врло рђав: Војвошкиња у Плавоме је, вероватно, један од најслабијих и најмање репрезентативних романа чувенога францускога писца, потпуно лишен оне дубоке психологије која одликује његовог Ученика или Лажи, конвенционалан и „отрцан“ по теми и по обради, и који, на својим најбољим странама, пружа интерес вештих „романа-подлистака“.

„Неколико главних питања из етнографије

Старе Србије и Маћедоније“. — Под тим општим насловом је Г. проф. Вас. Ђерић дао сад у једној књизи своје.