Srpski književni glasnik

392 Српски Књижевни Гласник.

ваља и сељанка, и слушкиња, и Циганка. Је ли лепа или ружна, за то он не мари. Само ако има сукњу, добра је. Но да је, онда, неки јунак, као што има света! Већ, трбушаст, згурен, клопав, с кесицама под очима, крезуб, ћелав, сед. Медвед! И не овај обични што га воде Италиани. Северни!... Како се могла за њ удати, то не зна ни сама. Но да би га оставила давним и давним даном, кад само не би имали ћерку, и када би могла с њоме неком да отиде, то је као свето, то је посигурно. Овако сад, што је ту је, мора да се трпи и мора да се ћути. Испред свега стоји једно: сачувати Дару, — сачувати је од мушких хуља и мушких унцута, не дати јој да пропадне, дати јој да живи. До сад је у свему слушала маму, и зато је, при сваком кроку, постигла успех: свршила је гимназију, зна француски и енглески, прва је пианискиња у целом Новом Саду. Нема у ње каваљера, ни модних журнала, ни покварених другарица, ни бестидних књига. То је мајку залудило, но кћер неће. (Само нек она настави како је почела, па ће јој се лако наћи добар муж. Али засад на то не треба ни мислити. Где је она од удаје: истом јој се навршило деветнаест година! Доста ће бити после роб, па још целог века. Сад нек слуша, нека учи, и нек живи...

... И мати пређе из трема у салон.

Но ту се запрепасти чим отвори врата. Свила се Дара на отоману, покрила лице длановима и — грца.

— Шта је с тобом притрчи мати. — Шта ти радиш 7 Зашто плачеш 2 Сине! Сине мили! Што плачешт

Дара се тргне, дигне главу, погледа у мајку избезумљено, а онда опет, исцрпена, падне на отоман.

— Ужаснула ме његова патња! шапне полако и покаже на зид иза леђа.

— Његоваг пружи и мати прст на собу где седи отац, запрепашћена изненадним, страшним откровењем. — Његоваг

— Да. Погледај га како је тужан, и како је несрећан! Погледај те очи! Погледај та уста!... Ох, мама, мама!

— Па где ти, ћери, њега видиш На слициг

— Више тебе. Да.

— Па то је Бетовен!

— Јесте, мама, то је Бетовен. То је тај што...

— А откуд ти знаш за његову патњу пита је мати охрабрена, и обзире се да нађе књигу, па да је уништи. Да ниси шта читалаг