Srpski književni glasnik

Весталка. 331

оца жалосног!... Удаћеш се, имаш када, живи прво! Једанпут си девојка само, па никад више! После си роб до века!

— Нећу се ја удавати.

— Ако нећеш, и боље. Имаш своју науку, па живи као цар. Само, шта онда мене цвелишт7 Шта мене печалишт Па шта ја теби, сине, чиним 7 Шта сам ја теби крива г

И мати, наједном, заплаче.

Заплаче мати, а кћи за њом.

Кукњава. — Па шта је с тим ручком, врага замумла отац из друге собе. — Докле ћу ја чекати овде, као стари магарац 2

— Чујеш гаг Чујеш га2 подигне мати нагло главу. Видиш ли мушког разбојника 2 Ех, сине мој, сине! Та никад се не удаји! Никада!

— Нећу, мама, каже Дара. Нећу!

Утиру сузе. Излазе у трем. Носе ручак.

Мир напољу. Мир у соби. И у срцу мир.

Ипак се може живети на земљи кад човек има друга. Кад зна да га неко воли. Да је неко с њим.

Гледају тајом једна другу.

Осмехују се.

Прође и та недеља, — прође и друга, — и трећа прође, — и четврта, — и међ њима Преображење и Велика Госпојина, — ево већ и Крстовдана, и јесени с њим.

Магле се дижу над Дунавом у студна праскозорја. Црвене се кровови даждима опрани. Хладне сене иду кроз град кад западне сунце. По ноћи се ватре пале по ритовима бачким.

— Дуду-реду-рееду! Дуду-реду-рееду!

Берба преко, у Фрушкој Гори. Хармонике. Гајде. На оку капе, на врату јаке, у чизмама нож. Негде песма, негде туча, посвуда љубљење. Биће много сватова јесенас ! Још више но лане !

— Ај, хај, Боже, дај, или цуру или рај, боље цуру него рај !

— Иш, не праши!

— Милка! Милка! Од' да те пољубим!

— Ха-ха-ха-ха!

Берба преко, у Фрушкој Гори. Хармонике. Гајде. На оку капе, на врату јаке, у чизмама нож.

Зове мати Дару у бербу на једно послеподне: да види, каже, мушке луде и мушке зликовце, па да јој ни један ни-