Srpski književni glasnik

Преврат у Грчкој. 359

бољшевизам. Само, једном код својих кућа, војници су постали најмирнији грађани, срећни да оно упљачкано добро уновче, а да их нико не позива на одговор ни за бегство са фронта ни за те силне отмице. Око петнаест хиљада војника ушло је тако у Атину и одмах се разишло кућама на одмор. Они су дошли сви са острва Митилене и Хиоса, где су требали као интернирани да проведу извесно време. Побегли су отуда пошто су се · дохватили неколиких реквирираних бродова, којима су сами одређивали правац. Ти људи су дошли прилично посрамљени, и наде опозиционих група политичких да их одмах употребе за своје циљеве, показале су се неосноване. То није био елеменат за револуцију, јер је њих прожимао само страх да не буду позвати на одговор и тврдо решење да се са привременог отпуста не јављају више у касарну..

На острвима је било остало још око тридесет хиљада. војника, који су се одавали пљачкама, чекајући да се и сами дочепају каквог брода и врате кућама. Око Смирне водио је борбу са Турцима само један пук, на чијим је челу стајао ваљан пуковник Пластира. О његовим подвизима причала су се чуда и певане песме. Али је ускоро и он био принуђен да се са остатком својих људи повуче на Митилену, да уђе у ону страшно покварену атмосферу бегунаца и пљачкаша. Пластира, Гонатас и још по неки од бољих официра морали су се нелагодно осећати у тој средини. Њихови патриотски осећаји “у толико су се више бунили што су листови атински једногласно истицали потребу да се сва војска што пре групише у Тракији и ту одупре турској навали. На томе новом отпору имала је да почива сва будућност Грчке, јер губитак Тракије, продирање (Кемалово на тој страни, могло је бити од тешких последица и за Македонију. Егзалтирајући значај борбе која је предстојала, листови су истицали уверење да су трупе грчке, и по броју и по душевном расположењу, још у стању да из ње изађу као победиоци. Разуме се да је Пластири с његовим друговима, који су гледали како се та војска, та узданица грчка, подаје најгорем разврату, личило на иронију то писање атинских листова.

Напоредо са стварањем непробојног фронта у Тракији, тражила је штампа грчка да се што пре дође до ближег додира са Силама. Сам генерал Метакса, познати присталица