Srpski književni glasnik

Преврат у Грчкој. 361

Неоспорно је да је у оном манифесту који је са аероплана бацан по Атини, на сам дан доласка револуционарних трупа, стајала абдикација Краља Константина као први захтев њихов. Али је с друге стране тачно да при првом састанку вођа револуционарних и генерала Папуласа као изасланика Краља Константина, није било речи о тој абдикацији. То се у осталом јасно види из накнадног телеграма револуционарног одбора послатог у четири сата у јутру, где се абдикација истиче „као неопходна“. Природно је да завера у којој су · учествовали елементи са најсупротнијим погледима и осећајима у односу на режим створен 1 новембра 1920, није могла имати у напред јасно одређеног циља. Они су сви мислили да треба нешто учинити да се поред Тракије спасе и образ грчке војске, али су остављали да сами догађаји у Атини, из које су они, неки месецима а неки годинама удаљени, утврде правац рада. | Но ако вође завереничке нису међу собом могле лако

доћи до неког утврђеног закључка, трупе на које су они имали наслањати своју акцију знале су добро шта хоће. Да би побегле из оног пакла какав је за њих било острво Митилена, оне су биле решене на сва насиља, а на првом месту да оружјем пробију себи пут до Атине, ако би им он био затворен. Вест да ће неки од њих бити упућени у Тракију, могла је само појачати код трупа нестрпљење да се дохвате својих кућа. Трупе су се осећале криве за све што су починиле, али су оне необично брзо прихватиле мисао која је убачена међу њих: да је прави кривац неко други тамо у престоници, влада, главни штаб, Гунарис или Стратос. Ништа природније код њих од тежње да се тражи изговор и да се учини неко други одговорним за рђава, непатриотска дела која су оне починиле. Трупама је годило да уђу у Атину, да се врате у круг својих, не погнуте главе и са страхом да ће их неко позвати на одговор, него висока чела, и са уверењем да долазе да спасу отаџбину. Са трупама у томе расположењу могле су се рушити све препреке за извршење сваког програма, и што је тај програм био радикалнији, то им је он морао више годити.

Отпора, међутим, није било, јер су малоазијски пораз, бегство трупа, и бедни, блесави изглед оних хиљада војника који су наилазили у Атину пре револуције, учинили страшан утисак, који је још погоршан вестима да су Силе решиле и