Srpski književni glasnik

Преврат у Грчкој. 367

Венизелос, Крићанин, странац, хоће да се стави изнад и место Краља, кога је она обожавала, а после због несносног, по готову тиранског режима који је Венизелос утврдио био у земљи. Несумњиво, тај режим се може правдати ванредним приликама у којима се Грчка налазила за време владавине његове, бригом да се у тешкој борби за ослобођење одржи у Грчкој мир који су претили да поремете присталице старих странака. Али за масу ти обзири нису били меродавни. Она се врло мало одушевљавала спољашњим успесима Венизелоса, а врло живо осећала ударце које је злогласни Гипарис, на челу крићанске жандармерије, делио по целој Грчкој.

Ж

Грчка је за дванаест година имала три револуције, и у све три била су уплетена имена Константина и Венизелоса. И 1909 и 1916 и 1922, револуције су биле резултат чисто војничких завера, само што су 1909 и 1922 те завере потекле из кругова чисто грчких, док је заверу од 1916 у грчке трупе у Солуну унела савезничка војска. Али важнији од свега тога

је факт да су револуције биле резултат искључиво спољашњих

момената, без икакве везе са унутрашњим стањем. Пре тринаест година револуција, прокламована у касарни Гуди, имала је за циљ да промени држање Грчке према Силама у питању критском. 1916 године војничка револуција, инсценирана у Солуну, требала је да послужи за почетак уласка Грчке у акцију уз Велике Савезне Силе. Превратом од пре неколико дана, надале су се вође његове да ће моћи задобити симпатије Сила за захтев Грчке у погледу Тракије. Свакако су ти преврати имали у даљем току развића и последица у унутрашњем склопу, али повод њихов ни једног пута није лежао у неком унутрашњем негодовању, у тежњи масе да се преобрази. Не само маса, него и политичке странке, у колико су оне у Грчкој организоване, остајале су сва три пута потпуно у страни. Народ је трпео те преврате, који су се увек завршавали уклањањем Константина из земље, али их је стално сматрао за ствар туђинску и није губио наду да ће се омиљеник његов опет вратити. То су биле олује којима се ваљало приклонити, али које нису вадиле из корена оно стабло око кога се он привијао. Династија, нарочито Константин, остајали су чврсто усађени у осећајима масе. И баш то што