Srpski književni glasnik

368 Српски Књижевни Гласник.

је Константин морао напуштати земљу под притиском покрета којима је повод био у спољашњим незгодама, чинило је да је он постојао у земљи још популарнији. Описујући уклањање Константина 1917 године, Мелас, један од оних који су на томе уклањању енергично радили, каже да га је обузео осећај туге кад је видео француске бродове „Уеге“ и „Јипеп Ја Огамјат“ како са напереним топовима улазе у Пиреј да Грчкој наметну Венизелоса. Истина, каже Мелас, Енглези и Французи долазили су као пријатељи, али ипак долазили су „да топовима наметну народу извршење једне обавезе“. Појмљиво је да је код народа који тако мало води рачуна о неким међународним обавезама као што је грчки, ова оружана страна интервенција у корист Венизелоса морала имати страшно дејство.

Овога пута Силе нису непосредно тражиле уклањање Константина. Али су вође преврата мислиле да ће одласком његовим успети да задобију за Грчку симпатије Сила и тако промене и њино решење којим се Тракија уступа Кемалу. У акту којим је известио министра председника о своме решењу да одступи, Константин каже: „Агитација која је у земљи изазвана несрећом у Малој Азији и опасност да се и Тракија изгуби, ојачали су у једном делу мога народа уверење да моје присуство на престолу спречава наше моћне пријатеље да помогну Грчкој.“ Константин додаје да он не дели то мишљење, али да ипак одступа да би спречио проливање крви. Венизелистички листови јако су се бунили противу онога „у једном делу народа“, тврдећи да је то израз срдите немоћи Краља Константина, који ни у последњем тренутку није хтео да призна да је цео народ тражио његов одлазак. Краљ Константин је међутим у праву и кад каже да је само један део народа мислио да ће одлазак његов изменити расположење Сила, и кад изјављује да он сам не дели мишљење те мањине. Држање Сила у сукобу грчко-турском одређено је великим интересима њиховим, а боравак у Атини „нелојалног Краља“, како Силе у својој ноти од 15 новембра 1920 називају Константина, могао је само да послужи за изговор да се једна или друга од њих без претварања окрену на страну Кемала, али никако да утиче на опредељење њихове опште политике. Нечувени пораз грчке војске у Малој Азији неминовно. је упутио Силе да нотом од 23 септембра понуде Тракију Кемалу, да би од њега добиле каква било обећања за слободу