Srpski književni glasnik

Преврат у Грчкој. 369

мореуза. Вођама револуције било је несумњиво лакше да са оним разузданим деморалисаним трупама какве су им на расположењу стајале, оборе Константина, него да организују какав било отпор у Тракији. И жртва се показала бескорисном. Силе нису ни главе окренуле на извршени преврат, него су продужиле разговоре на основу раније утврђеног програма. И у Грчкој сад маса виче да је преварена, да је омиљени Константин уклоњен без икакве користи за велике интересе Грчке. Венизелистима остаје, разуме се, још увек изговор Ха је преврат дошао сувише доцкан, али за народ у Грчкој то је само изговор, јер он интуитивно зна да се расположење Сила не задобија никаквим привидним превратима, ни ранијим ни познијим, кад су у питању велики интереси њихови. И народ у Грчкој свети се данас певајући на све · стране марш Константинов „Син Орла“ и купујући демонстративно његове слике. Погрешно је, разуме се, оно тврђење француске штампе да је револуција у Грчкој дело споразума између вођа њених и Константина да би се спасла Тракија. Али је несумњиво да је она скроз површна и да дух Константинов данас влада у њој јаче него икад. Није вероватно да ће се Константин вратити, јер су сви изгледи да ће ова група официра, ношена крајњим струјама, чинити нове опите. Али цео тај покрет нема ничег народног и не наслања се на жељу масе да се ослободи једног режима који кочи њен развитак.

Грчка је била и остала Константинова, и Константин је остао грчки и после абдикације. Срамни порази грчких трупа у Малој Азији нису ни мало умањили углед Константинов у народу, већ само ојачали мржњу према Венизелосу, кога је маса осуђивала што је у опште одвео грчку војску у оне крајеве. Краљ Константин и народ грчки повезани су међу собом најпре оним грчким основним карактером да се чине што мањи напори, како при стварању унутрашњих установа, тако и при спољашњем вођењу националних послова. Бити горд на Леониду, и сневати о Светој Софији, то је потпуно довољно за правог Грка, који, ако је нешто културан, додаје томе и уверење да је Партенон највиши израз светскога ума. Али је народ код Конст:нтина још више ценио држање његово у унутрашњим односима. Он је остављао слободан ток оним ситним задевицама које су испуњавале цео политички живот Грчке. Из тих задевиџа није поникла никад ни једна