Srpski književni glasnik

370 Српски Књижевни Гласник.

здрава мисао, али је маса гутала у штампи узајамне грдње, и преносила из парламента у кафану и на пијацу оне празне говоре. Данашњи Грк задржао је, изгледа, само једну особину старих Јелина, а та је да на агори проводи у дискусији највећи део свога времена. Странац који први пут наиђе у Грчку, са чуђењем се пита како грчки народ живи, како зарађује, кад је целог дана на пијаци и у кафани. Грк није ни земљорадник ни индустриалац, он је мали трговац и свршава послове на тим састанцима уличним. Из тог ситног привредног живота ниче она бедна политичка атмосфера кеја гуши Грчку. У таквој средини напредују котерије које се стварају око закржљалих потомака историјских породица. Краљ Константин је био сав огрезао у тим ситним интригама и уживао стварајући комбинације са шефовима котерија, изигравајући једне другима. Али се све то свршавало са његове стране са много личне примамљивости, у добром расположењу, без трзавица, без државних удара и преких судова. Земља је истина остајала уназађена, без војске, без железница и путева, са рђавом поштом и телеграфом, али све то није дирало масу, која је била сва срећна да се од ње не тражи никакав напор. Њени снови о ослобођењу и уједињењу целе Јеладе нису смели бити ремећени тешким порезима и службом у касарни. Они су били засновани на уверењу да ће се свет сетити старога дуга свога тој Јелади и да ће је створити својом снагом. Венизелос је хтео да унесе у ту растројену средину неку начелност у погледима и систем у раду, али је од његових напора, крунисаних толиким успесима, остало у маси само сећање на преке судове у Атини и Ламији, на стрељања и интернирања политичких противника. Она кужна атмосфера била је за време управе његове знатно уздрмана, и маса се није у њој добро осећала. Она је стално тражила да се врати Константин, и са њиме сва она барска застајалост која карактерише његове режиме, тако да је један странац с правом рекао да у љубави масе према Краљу Константину има нечег нездравог и перверсног.