Srpski književni glasnik

Омладинска Скупштина у Београду. 371

ОМЛАДИНСКА СКУПШТИНА У БЕОГРАДУ. (1867)

Под званичним небом Србије вејао је постојано хладан ветар и 1867 године. Та хладноћа је већ давнашња. У току досадашњих расматрања, ми смо се могли уверити да у тој хладној атмосфери не беше места за слободе како их ми данас разумемо, и како то разумеваху онда либерали. Службени ток ствари није трпео никаквих других манифестација сем оних које су могле бити одјек патриотичних мисли и осећања онога доба, којих је главни носилац био сам кнез. О каквом слободоумном покрету оздо не могаше бити ни речи. Судба познатог нам покрета и драстично угушеног листа Народна Скупшшина, крајем 1860 године, била је први и остала је симболични акт тадашње владе и за све даље године. Она свога програма није мењала, и ком се свидело да се њему прилагоди, могао је; а ко би хтео чим било реметити утврђени ред и чврсто васпостављену равнотежу у духовима, тај би брзо наишао на тврди зид државног ауторитета, и ако се не би у првом налету разбио о њега, био би сигурно пребачен преко њега, напоље. Стога је у земљи владало ћутање, а протести су се могли чути само с поља, из српске штампе у Новом Саду, и т. д. Наравно да и ова штампа, са озлојеђености оних који су у њој водили прву реч, није била свакад правична у оцени политичких прилика у Србији, називајући чак и једнога кнеза Михаила „турским пандуром“, или протестујући што су градови узети мирним путем и без крви.'

! Једна интересантна сведоџба о томе како је баш од самога кнеза Михаила сматрана „прекосавска“ штампа, нарочито у питању о градовима, чалазги се у једном полуслужбеном саопштењу које су донеле Српске Новине бр. 57 од 27 априла 1867 — на двадесет дана по свечаној предаји градова. 'Тицало се Засшаве, која је, како се у томе комуникеу вели, за Србију забрањена још 25 октобра пр. год., јер се „не престаје руководити непријатељским намерама према Србији и њеној влади“. Стога, вели се даље, нису те новине долазиле Његовој Светлости; а од почетка 1867 год. Њ. Св. није се хтела претплатити, ма да су отуда неколико бројева слати, који су враћени са изјавом „да се као ненаручене новине не примају“. Затим се дословце вели даље:

„Пре неколико дана уредник Засшаве завио у куверт као писмо два броја 31 и 32, пуна вајкања што Србија доби градове на миран начин без проливања крви, и пошље опет Њ. Св. назначивши на крају куверте ово: „У одсуству д-р С. Милетића Младен Милетић“. Више него довољно дато је на

243