Srpski književni glasnik

Криза Демократске Странке. 379'

хрватске коалиције значи само јачу афирмацију јединствене државе, а не искључује широке локалне самоуправе. У осталом сама изборна територија ове групе јемство је да и она мора бити либерална у питању самоуправа. (Расуђујући тако, Драшковић је превиђао већ тада јасно и стално сужавање српско-хрватске коалиције на једну личну српску групу, с ослонцем на искључиво српске изборне округе у Лици и Банији.) Међутим главни интерес је демократије — говорио је Драшковић — да пречанске групе не ојачају Пашића и политику: која води племенским организацијама. По разлагањима Драшковићевим, Демократска Странка имала би да заузме један ценшралан положај и да на њему послужи као главна полуга равнотежи сила у земљи.

Задатак једне грађанске демократске странке, у великој политичкој, социалној, племенској и верској подељености иза тешкога рата, био је добро схваћен, али средства и методе нису били критички изабрани. Тиме што је тренутно отклоњена фузија извесних елемената радикалног менталитета са Пашићевом групом, није ни у колико смањен њихов утицај на ток јавних послова у истом правцу идеја; исто, као што сама бројна вредност Демократске Странке никада, за све ове три године, није успела показати свој стварни политички еквиваленат. На против. Везана преко елемената радикалног менталитета са Пашићевом групом, Демократска Странка више је но игда у служби политике против које је пројектовала своју данашњу организацију; а морално растројена и разједињена разочарањима и незадовољствима, она се почиње цепати у самом језгру из кога је постала.

Данас она не само да не заузима свој природни централни положај, него је на путу да се одрече права на сваки свој самосталан положај. У последњој распри поводом Конгреса у Загребу, из једног њеног крила одлучно је речено: да је Демократска Странка потписом на акту Видовданског Устава везана и даље искључиво на сарадњу са групама које су тај Устав донеле. Међутим, Шајлок који је с позивом на писану облигацију тражио фунту меса, није своју жртву постављао у сигурнију смрт но они који потпис Демократске Странке на Видовдански Устав сматрају као њено одрицање сваког права да она на путу извођења тога акта критично и: