Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

ОКО ЈЕДНЕ КЊИГЕ. [Queen Victoria. By Lytton Strachey. London and New York, 1921.)

Читалац и нехотице потражи да види портре овог портретиста... И Шо има дугачко лице, али код Шоа извесне количине меса спајају и хармонишу. Код Л. Страчеја је од. чела до уста бескрајно далеко и кошчато непреходно. Нос искаче као голем рт, а наочари на том носу тако су далеко од очију као да с њима немају никаква посла. То лице је прегршт загонетака. Суптилна, занимљива, лепа карикатура. Л. Страчејево чело мисли такву и такву мисао, а остали део његовог израза се ни мало не труди да баш ту идеју оправда. Челу је можда до истине, устима је можда до конвенције, носа се пак, како кад, тиче једно или друго, или ни једно ни друго. Великим носом, са два космична прозорчета, предвојени су код Л. Страчеја учени историчар и интуитивни психолог одовуд, ђаволски биограф и литерат одонуд. Тај човек. необично много зна и необично добро пише, али то двоје никако не иде заједно. Између тога двога искаче нос. И једно остаје с једне, а друго с друге стране тог оштрог, танког, преко мере мршавог носа. А у Шекспирову Јулију Цезару: не стоји бадава:

Let me bave men about me (ба are fat; Sleak-headed men, and such as sleep o nights; Yond' Cassius has a lean and hungry look:

He trinks too much: such men are dangerous.

Да, после портрета ствар постаје мало јаснија. Несумњиво је да Te KHre — Queen Victoria, 1921, Eminent Vicforians, 1918 — потичу од човека који није дебео, од човека мршава и гладна изгледа, који ноћу не спава, много мисли, и помало је опасан. Несумњиво је да Л. Страче не светкује светле силуете прошлости, и да има особит начин опхођења са бесмртним костима. (Он, наиме, третира само крупна и најкрупнија имена, „респектоване мамуте викторианске ере“, како се, поводом прве књиге Страчејеве, изразио један Американац.) До душе, ерудит у њему до крајности строго и савесно и доказано прибира и конструира, али, материал, упркос свему томе, не успева издићи се до величанства и мистике прошлости. Смета.