Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 380

тамо где му је малопре била глава. Интересује нас дакле апстраховање личности у форми суптилних карикатура... Да ли Страче баш то ради, није сасвим јасно, али је сумњиво.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

„ПРОДАНА НЕВЕСТА“, ОД СМЕТАНЕ.

Продана невесша је уметничко дело специфичнога типа. Постало у доба када је Рихард Вагнер са својим Трисшаном и Изолдом отворио треће доба свога уметничког стварања у коме је, идући за реформисањем музичко-драмског стила, израдио принцип да мелодија има да престане бити самој себи циљ, да има да се прекине са традиционалним о флексијама у мелодијским линијама да би се место мелодиозне мекоће добио вокални стил тако званог дПеваног говора (5ргесћсезапо) ; и да је тежиште музичко драмске продукције не у вокалном делу партитуре, него у споју и вокалног и инструменталног дела партитуре, у коме споју оркестру припада улога тематског вође, — ово Сметанино дело, наивно, срдачновесело и простосрдачно-меланхолично, значило је један смеони гест уметника који је, пошавши из школе великог бајрајтског реформатора, одбацио од себе све што је слепа школска приврженост, да би могао да да израза самом себи, својој индивидуалној снази, својим националистичким тежњама. Стога је ПЛродана невесша музичко дело у коме вокални део има првенство, на основи чисте мелодије, поред свега тога што је Сметана и своме оркестру дао пуно боје, пуно карактеристичних детаља који подвлаче радњу на сцени, и поред свега тога што је улазио и у хармонске комбинације, на бази Вагнерових принципа, да би јаче истакао карактеристику. Али сви ти детаљи карактеристичног подвлачења истакнутих момената радње су местимични, увек добро представљени детаљи који оној основној, мелодиозној целини дају ослонца, поткрепљења.

Сметана је хтео нешто ново, или, боље речено, хтео је, као романтичар, да се послужи народним музичким благом при стварању оперских дела.

Романтизам је пробудио у душама уметника интерес за фолклор. И у томе смислу Словени су били најодушевљеније прионули на рад, понирући у народну музику да из ње изнесу нов ритам, нову мелодијску линију, нове хармонске комбинације, да би се тако створила нова основа за један слободан, изразит стил који треба да постане интернационално интересантан на бази национализма.

Проблем је био интересантан, али у исти мах и опасан. Ограничити свој талент на уски терен националистичких од-